Ko je podložan sunčanici?
Tropske temperature nikome ne prijaju, a posebno ne deci i trudnicama. U ovom period glavni neprijatelji organizma jesu sunčanica i toplotni udar. Za 10 do 15 dana boravka na godišnjem odmoru trudimo se da što više uživamo u čarima mora, reka, jezera, bazena. Ali, to može da bude i opasno.
Na visoke temperature posebno su osetljiva deca, a naročito bebe između šestog meseca i prve godine. Oni nemaju dovoljno razvijen termoregulacioni sistem. Zato savetujemo da bebe šetate samo u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima.
Decu mlađeg uzrasta ne treba utopljavati i treba im davati što više tečnosti. Pratite ponašanje svog deteta, jer razdražljivost ili plačljivost često ukazuju na to da je žedno.
Ni starija deca ne bi trebalo da se budu napolju između 10 i 18 sati, posebno na betonu i asfaltu. Ukoliko dete u ovom periodu ipak izađe da se igra sa drugarima stavite mu šeširić ili kačket, a telo namažete kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom 50.
Šta je sunčanica?
Duže izlaganje glave suncu dovodi do sunčanice, posebno kada je potiljak direktno na visokoj temperaturi i pod uticajem sunčeve toplote. Svako telo se hladi preko kardiovaskularnog sistema i znojenja. Ako previše izlažemo glavu na suncu, temperatura u njoj se znatno povećava. Telo nastoji da rashladi mozak tako što više hladne krvi upućuje u glavu. Zato dolazi do širenja krvnih sudova mozga i do naglog povaćanja njegove zapremine.
.jpg)
Kada se najčešće javlja sunčanica?
Sunčanica se najčešće javlja tokom putovanja, posebno u kolima ili autobusu, kada nema klime, pa se stvara efekat staklenika. U ovim slučajevima deca su najugroženija, jer se brže i lakše pregreju od odraslih.
Zatim dobija se na moru zbog prekomernog izlaganja suncu, pa i dužeg boravka u hladu na visokoj temperaturi. Na planini takođe može da se dobije sunčanica, naročito ako pirka vetrić, koji stvara utisak prijatnosti. Planinsko sunce je opasnije jer snažnije emituje ultraljubičasto zračenje, pa je i rizik od sunčanice i opekotina takođe velik.
Koji su simptomi sunčanice?
Reakcija je uglavnom nagla, a dete je malaksalo ima jaku glavobolju. Koža postaje suva, a telesna temperatura je visoka. Pojedini imaju vrtoglavicu, pospanost i povraćanje. Kod pojedinih dolazi do zujanja u ušima, poremećaja vida, pa čak i nesvestice. U težim slučajevima puls je ubrzan, a disanje plitko.
Šta je zakasnela sunčanica?
Kada dođe do zakasnele sunčanice, simptomi nastupaju sa zakašnjenjem, manje su izraženi, ali duže traju. Malšani su obično vrući i zajapureni, iako više nisu na suncu. Izgledaju kao da ih hvata virus, pa roditelji misle da je u pitanju neka infekcija. Telesna temperatura je po pravilu povišena.
Šta treba da uradite?
Osobu sa ovakvim simptomima sunčanice treba odmah smestiti u hladovinu ili u rashlađenu i zatamnjenu sobu. Treba je rashlađivati laganim polivanjem vodom i stavljanjem hladnih obloga sa ledom na potiljak sve dok se temperatura ne vrati u normalu. Telesnu temperaturu treba stalno meriti. Treba davati hladne napitke. Ako se temperatura ne snizi, dati lek za snižavanje. U težim slučajevima gubitka svesti, pojave konfuzije i pospanosti potrebno je što pre pozvati lekara ili hitnu medicinsku pomoć.
Da li dete može da izlazi na sunce sledećeg dana?
Dan posle sunčanice nije za sunčanje. Dobro bi došao oblačan dan. Taj dan neka bude rezervisan za odmor u debelom hladu, uz dosta tečnosti i sladoled.
Šta je toplotni udar?
Sličan je sunčanici i ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar nastaje kao rezultat naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha za vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje.
Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje dolazi do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja.
Koji su simptomi?
Obično se javljaju malaksalost i grčevi, vrtoglavica, žeđ. Zatim osoba oseća slabost, prestaje da se znoji, ima jaku glavobolju, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima, a koža je koža je suva i crvena. Kao i kod sunčanice, trebalo bi tu osobu rashlađivati, ali bi bilo najbolje obratiti se lekaru.
Kako se sačuvati?
Najbitnije je zaštititi glavu. Neka dete nosi kačkete ili šešire sa obodom. Odeća mora odgovarati klimatskim uslovima, prirodnih tkanina i svetlijih boja. Zbog visokih temperatura organizam gubi vodu, pa je važno uzimati što više tečnosti. Ishrana takođe mora biti uravnotežena i lagana, bogata vitaminima i mineralima.
Komentari (0)