Slogan – Dosta reči, nek zakmeči – nije zaživeo. Na jugu stotine beba manje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u prethodnih devet meseci ove godine na jugu i istoku Srbije rođeno je oko 400 beba manje nego u istom periodu prošle godine, piše portal „Južne vesti”, konstatujući da pokušaj države da roditeljskim dodatkom i sloganima „Dosta reči, nek zakmeči” ili „Rađaj, ne odgađaj” podstakne parove na proširenje porodice – nije uspeo.

Na nivou cele države broj beba rođenih od januara do septembra 2020. godine manji je za skoro 800 nego istih meseci 2019. Nepovoljna statistika je i u beogradskom regionu, gde se rodilo 588 beba manje, kao i u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, gde je broj novorođene dece smanjen za 172.

Statistika nije popravljena svim državnim merama za podsticaj rađanja, navodi portal „Južne vesti”.

Direktorka „Centra za mame” Jovana Ružičić smatra da su nepoverenje u vlast, migracije i sistem u kom živimo razlozi za teže odlučivanje parova na potomstvo.

– Veliki broj ljudi odlazi iz naše zemlje, niko ne zna koliko tačno, ali pričamo o desetinama hiljada ljudi na godišnjem nivou. To su ljudi u reproduktivnom dobu, ne odlaze u 65. i u 17. godini, odlaze uglavnom u dvadesetim i tridesetim godinama. Kada bi trebalo da formiraju porodicu, oni odlaze odavde i tu porodicu formiraju negde drugde – kaže Ružičićeva.

Inače, uz odlučnost da se bori za povećanje nataliteta, Vlada Srbije je krajem 2016. godine formirala Savet za populacionu politiku da bi se, kako je tada rečeno, bavio pronatalitetnom politikom, migracijama i kvalitetom života građana.

Aktivnosti Saveta dospele su u žižu javnosti u 2018. godini, kada je sa Ministarstvom kulture i informisanja raspisao nagradni konkurs za slogane planirane za kampanju promocije nataliteta. Nakon reakcije javnosti, ali i mišljenja Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost da slogani „stavljaju obavezu i imperativ ženama da rađaju”, nagrade nisu dodeljene, a konkurs je propao.

Pronatalitetna politika je nastavljena uvođenjem roditeljskog dodatka, odnosno jednokratne pomoći od 100.000 dinara za prvo, 10.000 dinara mesečno za drugo dete u trajanju od dve godine, 12.000 dinara mesečno za treće dete do navršene desete godine života i 18.000 dinara mesečno za četvrto dete, takođe 10 godina.

Pomoć za drugo, treće i četvrto dete počela je da se dodeljuje 1. januara, a za prvo dete 1. jula 2018. godine.
 

– Niko neće roditi dete zbog novca ili nemanja novca. Ne odlučuje se tako, nije to ključna stvar zbog koje odlučujete da imate decu ili ne. Mislim da su ljudi koji razmišljaju, a takvih je većina u našoj zemlji, svesni sistema u kom živimo i koji nije naklonjen njima, ne samo što se porodice i rađanja tiče – govori Ružičićeva.
 

Veruje da je na manje rođene dece uticala i izmena Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je snizio primanja trećini žena.

– Problem sa tim zakonom je da je radna grupa zasedala četiri godine i donela je predlog koji je bio okej, ja sam bila u toj radnoj grupi. Stvarno je bilo nešto iza čega smo svi mogli da stanemo i onda je jedna osoba, koja u ovoj zemlji donosi sve odluke, u jednom trenutku rešila da to više ne važi. A žene su planirale svoju trudnoću pod drugim okolnostima, računajući na neke sigurnosti. Ako tako radimo i tako delamo, građani nemaju poverenja u državu. Ako nemate poverenja, onda se teže odlučujete na roditeljstvo – kaže sagovornica „Južnih vesti”.

U vreme kada su predstavnici Vlade i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zabrinuti da ne „izgubimo zemlju”, javnosti predstavljali mere za podsticaj rađanja, Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom bio je izmenjen po hitnom postupku.

Pošto propisuje da se plata tokom porodiljskog odsustva obračunava kao prosek primanja u poslednjih 18 meseci, porodiljama koje nemaju neprekidni staž te dužine plata je umanjena, jer meseci u kojima su bile bez posla „vuku” 0 dinara, a ne minimalnu zaradu. Zato se dešava da neke porodilje primaju i manje od 1.000 dinara mesečno.
 

– Prvo dete sam rodila u oktobru 2018. i „zakačio” me taj novi zakon. Sa radnim stažom od šest meseci, na porodiljskom sam primala 12.000 dinara. Dovoljno možda za pelene – kaže mama iz Niša.
 

Oštećene su i majke sa visokim primanjima, pošto je mesečna naknada na porodiljskom odsustvu ograničena na tri republičke plate.

Roditelji, porodilje i više udruženja nezadovoljstvo ovom situacijom iskazivali su i protestima, otvorenim pismima i drugim načinima da javnosti skrenu pažnju na problem. Od predstavnika Vlade još krajem 2018. godine čuli su priznanja da Zakon ima manjkavosti, a iz više državnih institucija obećanja da će ponovo biti izmenjen. Ništa od obećanog još nije ispunjeno.

Ministarka Đukić Dejanović: Pronatalitetne mere ozbiljno primenjujemo od 2018. godine >>