Na Božić, pre izlaska sunca, domaćica mesi česnicu. Od belog brašna, sa ”nenačetom vodom” i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novac i slaže ga u tepsiju. Česnica se priprema u čistoj odeći, a ponegde i u najsvečanijoj košulji ukrašenoj zlatnim nitima. U Vojvodini, dok je domaćica uz plamen sveće mesila, ukućani su pevali „Roždestvo tvoje”
.jpg)
Foto: PrintScreen / Youtube
Božićni kolač – česnica, može da se pravi u slanoj i slatkoj varijanti, od kiselog testa ili domaćih kora. Svaka domaćica koristi onaj recept koji se kroz porodične običaje prenosio s kolena na koleno. Ovaj kolač dobio je ime po reči čest (deo), zato što se za Božić lomi, odnosno seče na delove. Vojvođanska česnica priprema se kao slatka pita sa orasima.
Ovaj važan obredni kolač mesi se na Badnji dan ili u rano jutro pre svitanja prvog dana Božića. Mešena je od belog pšeničnog brašna, sa vodom i masti, bez kvasca. Sa vodom kojom se mesila česnica postupalo se na naročit način. Jedan od načina pripremanja česnice je da se testo umesi i udesi kao za savijaču, ali se jufke tek malo osuše, jače omaste i ispresavijaju kao pita i slože u okruglu tepsiju koja se zdravo namaže mašću.
U testo se metne novac i smesti u listove između sredine i ivice česnice, pa se česnica peče. Nekoliko minuta pre no što će se ispeći, premaže se medom, podrži još malo u peći, pa onda se izvadi i pošto se oladi, nosi se na sto cela. Za stolom je domaćin kida na delove (česti) koje redom deli. Prvi komad nameni se kući, drugi putniku, treći položeniku, pa onda domaćinu, domaćici po starešinstvu deci i ostalim domaćima. A veli se u narodu, da će onaj u čijem delu bude novac, te godine biti najsrećniji. Dobiven novac se otkupi od onoga ko je dobio drugim novcem, te zadene u ikonu ili se čuva do idućeg Božića.
Vojvođanska česnica
Po obliku i sadržini česnica kod Srba u Vojvodini znatno se razlikuje od one koja se mesi u drugim krajevima naše zemlje. U Vojvodini, česnica se pravi u obliku slatkog kolača. Kao osnova koriste se tanke kore, kao za gibanicu. Nekada su bile u kući razvlačene, danas često kupovne. Od njih se česnica priprema postavljanjem kora u listovima sa nadevom od meda, šećera i oraha između. Ponegde su se ko nadev mogli naći i mak, suvo grožđe i sitno ili natrto voće. Postupak je sličan pripremanju baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili vredan metalni novčić u neki od središnjih slojeva. Ovakva česnica se obično ne lomi, već se seče i razdeljuje ukućanima. Etnolozi tvrde da nema sumnje da je česnica u dubljoj prošlosti i u Vojvodini bila obična beskvasna pogača, a ona slatka varijanta primećena je kod Srba u Pomazu u Mađarskoj.
Mnogi su i različiti običaji vezani za spravljanje ali i trošenje česnice. Nekada je bio običaj da domaćica posle mešenja, sa rukama još ulepljenim od testa , ode u baštu ili voćnjak i trese testo sa ruku na nerodne voćke, te ih zaliva vinom. Uloga koja se pridavala česnici, često se davala i medu kojim je česnica mazana. Domaćica koja je mazala medom česnicu, rukama namazanim medom drmala je voćke ili je rukama prelazila po kori drveta, da bi plod voćke bio sladak kao med.
Česnicu je svako od ukućana morao okusiti kako bi se njena snaga prenela i na njih. Čak su i okrajci testa, otkidani prilikom razvlačenja testa imali posebno značenje, naziv i tretman.
.jpg)
Česnica koja se pravi u drugim krajevima Srbije
Sastojci
500 g tankih kora za pitu
350 g mlevenih oraha
50 g suvog grožđa
50 g meda
500 g šećera
150 ml ulja
sok od 1 limuna
500 ml vode
Priprema
Kore za pitu iseći prema veličini pleha. Ređati dve do tri kore jednu preko druge, poprskati uljem i puniti smesom od mlevenih oraha, suvog grožđa, meda i malo šećera. Ponavljati postupak dok se ne potroše i smesa i kore. Odgore pokriti sa dve kore, poprskati uljem i iseći na kocke. Peći u rerni zagrejanoj na 200*C oko 20 minuta. Skuvati sirup od vode, šećera i soka od limuna i preliti toplu česnicu. Ohladiti i poslužiti.
Drugi način pravljenja česnice
U 250 grama mlakog mleka i 250 grama mlake vode rastope se kašičica šećera i dve kašičice soli. U kilogram mekog brašna tip 400 stavi se 75 grama putera, jedno celo jaje i jedno žumance. Sve se to dobro mesi oko 15 minuta, a potom se stavi zlatnik ili srebrenjak uvijen u samolepljivu foliju. Pogača se oblikuje i spusti u pleh premazan margarinom, a gornja površina se premaže žumancetom i uz pomoć dve viljuške podiže testo radi ukrašavanja.
