Kada se prvi put proslavila Nova godina i kako se danas slavi širom sveta… Ove zanimljivosti morate da čujete!
Španci, na primer, u ponoć jedu grožđe i to po 12 zrnaca grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci u godini
Pre oko 4.000 godina u drevnom Vavilonu prvi put je obeležena Nova godina i do danas je slave ljudi širom planete uz muziku, vatromet, društvo, bilo u kućnoj atmosferi, bilo u restoranima ili ulicama i trgovima.
Međutim, običaji su se promenili od tih davnih vremena, a iako istim povodom u različitim zemljama slavi se na drugačije načine, pa se postavlja pitanje koji su to načini i šta oni znače.
Prema antičkim autorima, proslavljanje Nove godine je nastalo od svetkovine rađanja Sunca, i tokom istorije, kako su se menjali religijski sistemi menjali su se i kalendari i načini računanja vremena, pa i dan kada se dočekuje Nova godina.
U antičkom Rimu ona je počinjala na martovske kalende 1. marta. U Vizantiji početak godine je bio 1. septembar. Prvi januar (januarske kalende) bio je u antička vremena dan kada su u Rimu konzuli stupali na dužnost. Tada je priređivano opšte slavlje uz međusobna čestitanja i deljenje poklona.
Hrišćani su vekovima zazirali od obeležavanja Nove godine zbog protivljenja paganskim tradicijama, pa se tek od 12. veka postepeno prihvata 1. januar kao početak kalendarske godine.
Razne kulture i religijski sistemi imaju različite običaje vezane za doček Nove godine, ipak Gregorijanski kalendar danas se iz praktičnih razloga koristi u gotovo celom svetu.
Svaka zemlja ima svoje novogodišnje običaje: Španci, na primer, u ponoć jedu grožđe i to po 12 zrnaca grožđa da bi bili srećni svih 12 meseci u godini, Grci jedu kolač u kojem se nalazi novčih, koji u Novoj godini donosi sreću – prvo parče hleba je za malog Isusa, drugo za oca kuće, a treće za kuću, a ako se novčić nađe u trećoj kriški, te godine će rano doći proleće, a porodica se može nadati sreći cele godine.
Japanci doček Nove godine obeležavaju ceo dan. Oni počinju u jutarnjim satima kada čišćenjem kuća, procesom poznatim kao “ousouji”, simbolično “teraju prašinu” iz prošlosti i pripremaju dom za uspešnu novu godinu.
Završni čin proslave u Japanu je slušanje zvonjave sata koji se oglašava 108 puta čime se smatra da je oterana nesreća, nezadovoljstvo i sebičnost.
Tradicija da se u novogodišnjoj noći napravi buka potiče još iz srednjeg veka kada su ljudi zveckajući išli ulicama kako bi rasterali zle duhove. Kasnije su na red došli bubnjevi, crkvena zvona i svi drugi instrumenti.
Japanski završni čin: U Japanu se proslava Nove godine završava zvonjavom sata 108 puta, što simbolizuje proterivanje nesreće, nezadovoljstva i sebičnosti.
U Brazilu pored, neverovatnih žurki za doček, kada je poznata plaža Kopakabana puna posetilaca, postoje i tradicije koje obavljaju žitelji te zemlje čime pozdravljaju sledeću godinu.
U toj zemlji je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. Nakon slavlja u ponoć uz muziku, vatromet i večeru, Brazilci odlaze na plažu gđe preskaču “sedam talasa”, bacaju cveće u okean, dok neki pale sveće u pesku što predstavlja drevne rituale koji treba da donesu sreću i bogatstvo u narednoj godini.
Brazilski rituali za sreću: Brazilci slave Novu godinu na plažama preskakanjem sedam talasa, bacanjem cveća u okean i paljenjem sveća u pesku, uz obavezno nošenje bele odeće kao simbol mira i sreće.
U nekim gradovima Kolumbije, porodice simbolično slave odlazak stare i dolazak nove godine, zabavljajući se lutkom. Velika, muška lutka predstavlja staru godinu, a članovi porodice umotavaju je u različite materijale i na kraju, tačno u 12 sati, zapale. Ponekad se u lutku stave petarde i obavezno stare stvari koje porodici više nisu potrebne. To su stvarčice koje podsećaju na tužne uspomene i nešto što želi da se zaboravi. Paljenje tih stvari simbolično znači da se ostavljaju sve loše stvari iz stare godine i pozdravlja je na nova, srećnija godina.
Nemcima je nezamisliva novogodišnja noć bez vatrometa, dok Britanci strepe ko će im prvi doći u goste, jer, prema starim verovanjima, to znači koliko će imati sreće u novoj godini. Ako im u goste dođe muška osoba sa poklonima, pravi su srećkovići, ali je loše ako je prva gošća ženska osoba.
Kineski običaji i crvena simbolika: U Kini se kuće čiste pre Nove godine kako bi se izbacila nesreća, dok su vrata ukrašena crvenim simbolima sreće, a noževi sklonjeni na 24 sata kako bi se sprečile nezgode koje mogu ugroziti porodičnu sreću.
Na Novu godinu u Kini sva su vrata ukrašena nečim crvenim, jer je crvena boja simbol sreće i veselja. Iako sve porodice pripremaju slavlje na novogodišnju noć, iz domova se sklanjaju svi noževi na 24 sata, da se niko ne bi povredio jer bi ta nezgoda značila da je ta osoba “prerezala”, odnosno sprečila porodičnu sreću u predstojećoj godini.
S obzirom da se dolazak Nove godine koristi i za obilazak dalekih rođaka veliki broj ljudi kreće na putovanje, što dovodi do gužvi u saobracaju zemlje koja ima 1,3 milijarde ljudi.
Nekoliko dana pre dolaska Nove godine svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću, kako bi iz nje izbacila nesreću. Vrata i prozori se dekorišu ukrasima od hartije koje tretiraju teme sreće, bogatstva, dugovečnosti i srećan brak sa mnogo dece.
Nekada su Kinezi na taj dan prinosili darove bogovima, a noć u kojoj se proslavlja dolazak Nove godine provodi se u krugu porodice.
Komentari (0)