Procedura surogat roditeljstva u inostranstvu je skupa, a neki parovi prodaju i stanove kako bi dobili potomstvo. Pedeset hiljada evra u džepu i karta do Ukrajine – do jedine šanse da postane majka. Kristina Savić je rođena bez materice i surogat majka je njena jedina šansa za roditeljstvo.
Foto: Freepik
”Mnogo je psihički teško ostati pribran u jednoj takvoj situaciji, gde prosto shvataš da si drugačiji i da je to za ceo svet čudno rešenje, a ti moraš to da prihvatiš kao normalno za tebe”, navodi Kristina.
Ističe da je prvi osećaj strah i da se u glavi vrzma bezbroj pitanja. “Da li radimo ispravnu stvar? Mi želimo da budemo roditelji, sva ta pitanja… Kažem sebi, eto rođena sam bez materice, sudbina… Da li pokušavam nešto loše? Ali shvatam da je biti roditelj nešto najlepše, da treba da se borim za to”, poručuje Kristina.
Surogat majčinstvo u Srbiji krivično delo
Po zakonu o biomedicinski pomognutoj oplodnji, u Srbiji se smatra krivičnim delom ako neko iznese trudnoću umesto nekog drugog i propisana kazna je od tri do 10 godina zatvora. Ali postoje agencije koje pomažu našim građanima da se na ovaj način ostvare kao roditelji u inostranstvu.
Pročitajte još: Sve što znamo o bebi Marije Šerifović
Prema podacima jedne od agencija, u ovom trenutku četrdesetak parova je u programu za surogat roditeljstvo u inostranstvu – Ukrajini, Rusiji, Gruziji, na Kipru. Javljaju se jer ne mogu da postanu roditelji iz medicinskih razloga – nedostatak materice, imunološki problemi, srčane i nadbubrežne bolesti, dijabetes ili brojni neuspešni pokušaji vantelesne oplodnje.
“Najmlađi par koji je pre mesec dana stigao kući sa bebom, žena ima 25 godina, njen suprug ima dve godine više. Razlog korišćenja surogat programa je to što je žena ostala u drugom stanju, nosila trudnoću, porođaj se zakomplikovao, dete je umrlo i ona je nažalost ostala bez materice na tom porođaju. Kada vam neko saopšti da imate zdrastveni problem zbog koga možda nikad nećete imati dete ili da će to biti teško, vama i 10 odsto zvuči kao šansa”, navodi Sanja Jovanović iz Agencije za vantelesnu oplodnju u inostranstvu.
Skupa procedura
Međutim, procedura je skupa. Programi koštaju između 35.000 i 100.000 evra. Traju između 18 i 24 meseca. Ali, kada se bore za potomstvo, budući roditelji nalaze načine.
“Ja sam obična osoba, sa običnom platom. Mi smo sakupili novac nekako, suprug i ja uz pomoć prijatelja, kumova, rođaka. Otišli smo u Ukrajinu, ali taj proces nama nije uspeo. Sledeći put smo slali naše embrione iz Srbije u Ukrajinu. Takođe ni taj proces nama nije uspeo. Mi smo sada u procesu usvajanja deteta”, kaže Kristina Savić.
Sanja Jovanović napominje da se dešavalo da parovi prodaju stanove u kojima žive da bi sutra sa detetom živeli kao podstanari, jer to im je jedina opcija.
I u svetu postoje nesuglasice u ovoj oblasti. Svaka država je to uradila shodno svojim kulturnim, verskim, društvenim vrednostima. Surogat materinstvo dozvoljeno je u Rusiji, Gruziji, Ukrajini za heteroseksualne zajednice, a u Meksiku i Kolumbiji za homoseksualce. U Ujedinjenom Kraljevstvu stranci ne mogu da se prijave za te programe. Nelegalno je u Nemačkoj i Francuskoj.
Šta kaže naš zakon
Naša Vlada je 2019. godine raspustila komisiju za izradu Građanskog zakona, kojim bi se ova oblast zakonski regulisala.
“Mi smo predvideli surogat materinstvo ili rađanje za drugog isključivo kao metod lečenja neplodnosti. Što znači da to nije stvar slobodnog izbora da li ja hoću da rodim ili neću, nego u onim slučajevima kada do začeća ne može dođi iz medicinskih razloga ili kad začeće ili rođenje detata nije poželjno zbog ozbiljne opasnosti prenošenja naslednih bolesti na dete”, objašnjava pravnica Olga Cvejić Jančić.
Zakon je predvideo pravne učesnike – ljude koji nameravaju da postanu roditelji i rodilju, surogat majku. Između njih se potpisuje ugovor, koji se overava u sudu kako bi se sprečila eksploatacija žena i trgovina decom.
“Nakon što obe stranke pristanu na to i dođe do rođenja deteta, u matičnu knjigu rođenih se kao roditelji upisuju nameravani roditelji, i očinstvo i materinstvo ne može biti osporavano čak ni onda kada nisu korišćene oplođene ćelije nameravane majke”, dodaje Cvejić Jančićeva.
Poručuje i da to ne znači da je surogat majka ta koja daje genetski materijal. “Surogat majka samo nosi trudnoću, ona nije genetski vezana za to buduće dete”, naglašava pravnica.
Nema zvaničnih podataka o broju parova u Srbiji kojima je potreban program surogat majčinstva. Prosto – nema zakona, nema ni statistike.
Izvor: RTS
