Kada istekne godinu dana od porođaja, vreme namenjeno za negu deteta i odsustvo sa posla, ali i drugih aktivnosti, vraćanje u “realnost” nije za svaku ženu jednako lako/teško. Postoji niz stvari sa kojima se susreću novopečene mame, a o kojima ranije nisu čak ni razmišljale.
.jpg)
Foto: Freepik
Mogla sam pročitati ili čuti bilo šta o tome šta me očekuje kada se posle porodiljskog odsustva vratim na posao, ali malo toga sam mogla zaista da razumem – dok se nije i dogodilo. Ipak, mnogo toga je bilo utešno, korisno i otrežnjujuće. Srećom.
Mnoge žene su se vratile na posao posle rođenja prvog deteta. Preživele su i to. Neke imaju i više dece, planiraju proširenje porodice. Razmišljaju o usavršavanju. Rade i imaju decu. Mogu to i ja! Uostalom, kako je to pošlo za rukom mojoj mami – tako će i meni. Jel da?
Visinske pripreme i foto finiš
Priprema je počela nesvesno – kada sam počela da se prisećam radnih dana, rituala i sjajnih stvari vezanih za posao, pogotovo u danima kada osim pelena, bebine odeće, igračaka, kašica i flašica ništa drugo nije postojalo kada pogledam oko sebe.
Malo po malo privikavala sam se na razmišljanje o poslu, prizivala u sećanje taj osećaj kada radim i mislim samo na posao. Iako na momente strašno, ubrzo sam shvatila da mi to dobro ide. Ostalo je samo – da se odviknem od gledanja u to malo čudo koje poraste svaki put kad trepnem, od tišine koja nastane u trenutku kada zaspi, od mirisa koji me obaspe kada mi je u rukama. Ne, ne, ne. Sada će samo zagrljaji duže trajati, u tišini ću uživati u pogledu na usnule oči, a od mirisa se nikad neću razdvojiti – jer mi je pod kožom zauvek.
Oh da! Vraćam se na posao!
Kako se približavao taj dan povratka nalazila sam se na klackalici emocija – između sreće i panike. Sreće – jer ću konačno imati neke druge obaveze, odvojiću se od deteta i radiću posao koji volim. I panike – jer ću imati i neke druge obaveze, odvojiću se od deteta na duži period tokom dana, a da li ću uspeti da ponovo radim svoj posao kako treba?
.jpg)
Foto; Freepik
Zašto sam sada bolja u poslu nego ranije?
Ovo mi niko nije rekao. Kao ni neke druge stvari od kada sam postala mama. Ipak – znam da je to istina. Znam – jer to osećam. Bolja sam samo zato što sam jača, znam koji su mi prioriteti u onome što volim i uživam u svakom trenutku – kako kod kuće, tako i na poslu.
Ne očekujem da će biti lakše – već radim na tome. Preuzimam inicijativu, ali znam i šta znači podržati drugog u tome. Gledam na stvari iz nove perspektive. I imam više strpljenja. Mnoogo više strpljenja.
Zar to nije dovoljno?
Komentari (0)