Koje procedure vas očekuju u porodilištu?

CTG (kardiotokografija) je metoda kojom se registruju srčani tonovi ploda, uz registrovanje postojanja (ili ne) materičnih kontrakcija. Nekada su se srčani tonovi ploda slušali pomoću stetoskopa naslanjanjem na trbuh trudnice i registrovanjem postojanja otkucaja srca. Danas se koriste aparati koji registruju otkucaje, beleže ih u vremenu, uz beleženje tonusa (napetosti) materice.

Iz takvog zapisa može vaš lekar da zaključi kakva je kondicija deteta, da li postoji »patnja« ploda, i da li su počele kontrakcije materice koje vi ne morate da osetite odmah. Neki lekari prepoučuju da se CTG radi kod svih trudnica posle 36. nedelje jednom nedeljno, dok drugi lekari smatraju da je to potrebno samo kod rizičnih trudnoća. Kod trudnica bez rizika, CTG se radi tek u terminu.

Epiduralna anestezija je procedura kojom se anestetik ubacuje u epiduralni prostor kičmenog stuba, čime se postiže obezboljavanje donjih partija tela, bez uticaja na kontrakcije materice. U akušerstvu se koristi kao epiduralna analgezija, obzirom da se otklanja bol, uz očuvane motorne funkcije donjih ekstremiteta.

Pročitajte detaljnije: Kako izgleda procedura epiduralne anestezije?

Razlozi za korišćenje epiduralne analgezije u akušerstvu su mnogostruki, uglavnom kao smanjenje ili potpuno ukidanje porođajnih bolova, uz povoljan uticaj na razvijanje porođjaja.

Kontraindikacije za epiduralnu analgeziju su:

• poremećaji zgrušavanja krvi, posebno smanjen broj trombocita (može doći  do stvaranja ugruška na mestu ulaska u epiduralni prostor);
• dobijanje lekova za smanjenje koagulabilnosti krvi (kao gore opisano);
• infekcija kože na mestu gde će se ući iglom u kičmeni stub;
• povišen intrakranijalni pritisak;
• alergije na anestetike;
• hipovolemija (smanjena količina slobodne tečnosti u organizmu);
• pacijent koji ne sarađuje (nemoguće je uvesti iglu);
• anatomske nepravilnosti kičmenog stuba.

Foto: Fotolia

Intervencija se izvodi tako što legnete na stranu ili sednete u krevet, sa bradom spuštenom prema grudima, i blago savijenim nogama. Mesto uboda na ledjima se prebriše rastvorom za dezinfekciju, daje se lokalni anestetik tako da intervencija ne boli i plasira se kateter u epiduralni prostor. Davanjem anestetika, bol se smiruje do potpunog nestanka.

Nakon izvesnog vremena, tokom porođaja, delovanje leka prestaje, i tada se može dodati anestetik radi produženja dejstva. Nakon porođaja kateter se vadi. Efekat analgezije traje još par sati posle porođaja.

Morate znati da se epiduralna anestezija daje tek kada porođaj dođe u svoju aktivnu fazu, kada su bolovi stalni i ritmični. Davanje pre toga, može zaustaviti kontrakcije i time produžiti trajanje porođaja. Ponekad je veoma teško za anesteziologa da uđe u epiduralni prostor, i tada se odustaje od ove intervencije.

Nakon porođaja može postojati neko vreme kada ne možete spontano mokriti. Problem se brzo povlači prolaskom efekta anestezije. Ukoliko problem perzistira, urin se ispušta kateterom. Zbog anestezirajućeg efekta, možete doći u situaciju da ne prepoznajete napone. U tim situacijama, potrebna je vaša puna saradnja, mada se dešava da je potrebno pomoći bebi postavljanjem forcepsa ili vakum ekstraktora.

Indukcija porođaja je izazivanje kontrakcija lekovima, u situaciji kada je potrebno završavati trudnoću, a da porođaj nije počeo spontano.

Najčešći razlog za indukciju porođaja je zbog prekoračenog verovatnog termina porođaja za preko 7-14 dana. Vaš lekar takođe može da indukuje porođaj ukoliko vam je prsnuo vodenjak, a nemate bolova, imate visok krvni pritisak sa pratećim razvojem komplikacija, postoji sumnja na intrauterinu infekciju, ili je beba u materici ugrožena iz bilo kog razloga i smatra se da će joj nakon rođenja biti lakše nego u postojećim uslovima u materici.

Postoji nekoliko načina indukcije porođaja. Ubacivanje leka u vaginu koji će razmekšati grlić i izazvati dilataciju, ubacivanje gela u grlić sa istim efektom, ili prokidanje vodenjaka. Svaki od ovih postupaka praćen je davanjem leka oksitocina, koji izaziva materične kontrakcije. Oksitocin se daje u infuziji, uz praćenje stanja vaše bebe putem CTG monitoringa i redovne preglede stanja grlića.

Postoji mogućnost da indukcija „ne uspe”. To znači da materica nije odreagovala na dati lek, nisu se pojavile redovne kontrakcija, nema skraćivanja ili dilatacije grlića i tada se odustaje od dalje indukcije i vi se ili vraćate na odeljenje pa će se pokušati ponovo za par dana, ili se u određenim situacijama ide na završavanje porođaja carskim rezom.

Pročitajte detaljnije: Kada i kako se primenjuje indukcija porođaja?

Materične kontrakcije imaju svoj intenzitet, bilo da su izazvane lekovima, ili su nastale spontano. Razlika je u doživljaju samih kontrakcija.

Situacija A:

Ukoliko vam počne porođaj spontano kod kuće, vi ćete se prvih pola sata do sat vremena pitati da li su to kontrakcije, ili nešto dugo. Kada shvatite da su to kontrakcije, obaveštavate užu i dalju rodbinu da je to počelo, a supug dobija komandu sa se nacrta kod kuće u najkraćem vremenskom periodu! Počinje spremanje i prikupljanje stvari, čekaju se kontrakcije na svakih 10-tak minuta i vi krećete u porodilište. U porodilištu vas pregledaju, urade administrativni deo, dobijete klizmu, pročistite se, istuširate i smeštaju vas u krevet.

Kad sve saberete, vi ste potrošili 5-6 sati a da još »niste krenuli u porođaj«. Ukoliko se od ovog momenta porodite za 8 sati, vi računate da je porođaj trajao 8 sati.

Situacija B:

Kada se radi indukcija, vi znate dan unapred da će se to raditi, celu noć razmišljate o tome kako to izgleda, stižete u porodilištu i tek tada dobijate lekove za izazivanje kontrakcija. Kontrakcije možete dobiti za pola sata, ili za 4 sata, ili za 6 sati. Dok vi dobijete bolove, i stignete do početka situacije A, prošlo je već 12-tak sati a da niste ni krenuli. Ukoliko se od ovog momenta porodite za 8 sati, vi računate da je porođaj trajao 20 sati!

Foto: Shutterstock

U određivanju akušerskog nalaza, naročito kada treba da se radi indukcija porođaja, koristi se Bišop skor. To je zbir ocena koje se daju za određene karakteristike akušerskog nalaza, a konačna ocena je pokazatelj da li kretati u indukciju porođaja ili ne.

Postoji mogućnost modifikovanja skora, i to dodavanjem jednog boda za preeklampsiju, ili po jednog boda za svaki prethodni vaginalni porođaj, kao i oduzimanjem jednog boda za prvi porođaj, prevremeno prsnuće ovojaka, ili postterminsku trudnoću.

Pročitajte više o indukciji i Bišop skoru >>

Apgar skor je zbir ocena koje beba dobija nakon rođenja i koji određuju njeno stanje i eventualnu potrebu za hitnim reagovanjem, a sastoji se iz sledećih elemenata:

• srčani otkucaji
• plač i respiracije
• tonus mišića
• reakcija na nadražaj
• boja kože

U zavisnosti od stanja, za svaki navedeni parametar dobija se nula, jedan ili dva boda. Beba se ocenjuje nakon 1 minut i nakon 5 minuta od porođaja i dobija dve ocene (npr. 10/10).

Pročitajte detaljnije sve o Apgar skoru – prvoj bebinoj oceni

Zbir od 10 je najveća ocena i označava odličnu kondiciju. Ocena 9 je još uvek odlična, ocena 8 je već znak da je beba blago zamorena, dok su ocene 5, 6 i 7 znak lošijeg stanja i takva beba zahteva pomoć nakon rođenja. Ocene 4 i ispod toga su znak da beba zahteva intenzivan nadzor i pomoć, i smeštaj u poluintenzivnu ili intenzivnu negu.

Asistirani porođaj nastaje u situaciji kada je neophodno pomoći da se porođaj završi i beba rodi. Najčešći razlog za asistirani porođaj je zastoj ploda u vagini. To se može desiti kada porodilja ne možete više da gura, kada je iscrpljena, ili jednostavno ne može da se skoncentrišete na saradnju sa babicom i akušerom.

Takođe se koristi i kada beba počinje da pokazuje znake patnje u vreme ekspulzije, a porođaj još nije završen, ili postoji razlog da porodilja ne sme da gura dugo, zbog oboljenja koje ima (npr. srčana oboljenja).

Forceps je instrument koji se koristi u asistiranom porođaju, i stavlja se na bebinu glavicu pomoću njega se izvlači napolje. Forceps se opisuje kao dve zakrivljene »kašike« koje se uklapaju u sredini, kao klešta, tako da prednji kraj obuhvata glavicu ploda u nivou ušiju, a zadnji kraj se povlači i beba izvlači napolje.

Kod vaše bebe se nakon porođaja forcepsom mogu videti manje ogrebotine, koje nestaju posle par dana. Retko može doći do oštećenja facijalnog nerva, koje se najčešće spontano povlači.

Foto: Shutterstock

Vakuum-ekstraktor ima metalnu ili silikonsku kalotu, koja se postavlja na bebinu glavu, koja je crevom spojena sa aparatom koji proizvodi negativni pritisak. Kao posledica negativnog pritiska dolazi do prijanjanja kalote na glavicu ploda, i tada je omogućeno izvlačenje ploda.

Prilikom svakog asistiranog porođaja, prisutan je pedijatar, pa se nemojte uplašiti ako se on pojavi na porođaju.

Kod porođaja vakumom, vaša beba će jedno vreme imati naduv na glavici, kao posledicu intervencije, a može se pojaviti i kefalhematom, odnosno hematom na glavici. Obe pojave uz terapiju nestaju nakon par dana.

Morate biti svesni da su u asistiranom porođaju bebe već pre korišćenja vakuma ili forcepsa izmorene i na izmaku svojih kompenzatornih mehanizama. Kad se rode, njihovo stanje može zahtevati intenzivnu negu i inkubator, i stalnu negu i nadzor pedijatara.