Običaji u vezi sa Božićem

U Srbiji velik broj građana Božić proslavlja 7. januara, kom prethode Tucindan i Badnji dan. 

Foto: Unsplash

Badnji dan je poslednji dan Velikog božićnog posta. U selima još uvek postoji običaj sečenja Badnjaka, dok ljudi koji žive u gradu kupuju Badnjak na pijacama. Prema starim običajima, domaćin je na taj dan ujutru odlazio u šumu kako bi isekao Badnjak, dok su domaćice ostajale kod kuće da bi spremale hranu za Badnju večeru. 

Kako bi se sprečila ilegalna i nestručna seča hrasta radi običaja badnjak nemojte seći sami već ga kupite na pijaci.

Pošto se veruje da je Isus rođen u štali na slami, i domaćini su obavezno uz Badnjak u kuću uveče unosili i slamu na kojoj su svi članovi porodice sedeli. U pojedinim krajevima se za Badnje veče ne postavlja sto, već se jede na podu, koji je prekriven slamom. Ovaj običaj u gradovima je potpuno nestao. 

Takođe, običaj je da kada padne veče domaćin sa sinovima unosi u kuću Badnjak i slamu i pozdravlja domaćicu i žensku decu rečima:
 

„Dobro veče i srećno vam Badnje veče”, na šta mu domaćica otpozdravlja: ”Bog ti dobro dao i sreće imao” i posipa domaćina žitom.
 

Po unošenju Badnjaka, unosi se slama i raznosi se po celoj kući, a posebno na mestu gde će biti postavljena večera. Domaćica u slamu pod stolom na kom se večera, stavlja razne slatkiše, poklone i igračke, koje deca traže i pijuču kao pilići.

Trpeza bi trebalo da bude strogo posna. Porodica se okuplja za stolom ispod kog stoji slama i grančica Badnjaka. Prema starim predanjima, na stolu se ne smeju naći viljuške i noževi da se, kako legenda kaže, Isus Hristos ne bi povredio. Danas to nije slučaj.  Na stolu se obično nalazi riblja čorba, prebranac, riba, krompir salata, kompot…

Običaji i proslava Božića

One porodice koje su postile obično idu na božićnu liturgiju, kako bi se pričestili.  Po povratku iz crkve kod kuće čekaju položajnika. Ranije je položajnik bio slučajni prolaznik koji prvi naiđe u kuću na Božić, a danas položajnik obično dete iz kuće ili rodbine. Prema verovanju, vrlo je važno da bude jak i zdrav muškarac, kako bi doneo berićet u kuću tokom naredne godine. U nekim krajevima se dočekuje Božić, pa se bdi celu noć, odnosno dok Badnjak ne dogori. 

Božićna trpeza je mrsna i izuzetno bogata. Običaji nalažu da se na njoj nađe pečenica ili pečenje, voće, pecivo, pihtije i ostala jela prema željama i mogućnostima ukućana. Nakon ručka, obično se ide u čestitanje kod rodbine i prijatelja.

Foto: Pixabay

Kod dece je veoma važna ličnost Božić Bata. Zbog toga se u pojedinim krajevima naše zemlje još uvek zadržao običaj da deca na Badnje veče ostavljaju ispred vrata svoje čizmice u kojima sutradan nađu poklončiće.

U nekim krajevima za muškarce se mese hlebovi u obliku krugova, dok se za žene pripremaju hlebići u obliku pletenica. Pojedine domaćice mese i poseban hleb namenjen samo za kuću koji se posebno ukrašava. Hleb za položajnika se mesi ili na Badnje veče ili u rano Božićno jutro. Kada se prohladi, ukrasi se crvenom vunicom ili ukrasnom trakom i na njega se zakače darovi za položajnika.

Ona se mesi u rano Božićno jutro, a način pripreme varira od kraja do kraja. Neko je pravi kao hleb, neko kao proju, a u Vojvodini se pravi kao pita sa orasima. Kako god da je pravite, bitno je da ne zaboravite da u nju stavite novčić. Česnica se lomi, a veruje se da će onoga ko izvuče novac sreća pratiti tokom čitave godine.