Tek svaki drugi građanin Srbije zadovoljan je kvalitetom usluga u državnim zdravstvenim ustanovama, navodi se u rezultatima istraživanja NALED-a
Građani kao glavne probleme ističu lošu organizaciju, nedostatak kadrova i nedovoljnu motivisanost zdravstvenih radnika.
.jpg)
Foto: Freepik
Svaki drugi ispitanik istakao je da nema problem da zakaže pregled i da kod lekara stigne za najviše mesec dana. Međutim, 37% pacijenata, u poslednje tri godine nije došlo na red za intervenciju, jer im je usluga bila hitno potrebna i nisu mogli da čekaju ili termina uopšte nije bilo.
Istraživanje zadovoljstva građana i lekara javnim zdravstvenim sistemom, treba da pomogne u daljem procesu digitalizacije usluga i postizanju veće efikasnosti.
Zastareo način vođenja administracije
Doktori ističu da posvete i do 40% radnog vremena medicinskoj dokumentaciji, koja se pretežno vodi na papiru. Od digitalizacije na prvom mestu očekuju da dobiju jedinstveni eKarton pacijenta sa istorijom bolesti i umrežavanje ustanova na sva tri nivoa zdravstvene zaštite radi efikasnijeg protoka informacija.
Kao najbolje strane sistema lekari navode posvećenost svom poslu i stručnost medicinskih radnika. Među najvećim problemima, s druge strane, prepoznaju preopterećenost osoblja i niske plate, kao i previše papirologije. Svaki deseti lekar planira da ode u inostranstvo u narednih pet godina, nešto manje od polovine (45%) želi da nastavi da radi isključivo u državnom sistemu, dok bi četvrtina radila paralelno i u privatnoj praksi.
Istraživanje o zadovoljstvu građana i lekara državnim zdravstvom sproveli su NALED i Ipsos, uz podršku projekta E-zdravlje, finansiranog od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koji pruža podršku digitalizaciji i unapređenju zdravstvenog ambijenta u više od 20 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija.
„Kada govorimo o svim ambicioznim naporima koje je Vlada Srbije preduzela na putu digitalne transformacije javnih usluga, a posebno kada govorimo o sektoru zdravstva, svesni smo da je tehnologija samo jedna od komponenti od koje zavisi uspeh. Ono što je još važnije je da se menjaju procesi, i u tome najvažniju ulogu igraju ljudi koji su aktivni učesnici u sistemu zdravstva, a to su pružaoci usluga i sami građani”, naveo je direktor projekta E-zdravlje Stiv Olis.
.jpg)
Foto: Freepik
Građani nedovoljno informisani o elektronskim uslugama
Istraživanje je pokazalo da su građani nedovoljno informisani o elektronskim uslugama u zdravstvu. Servise kao što su eZdravlje i Moj RFZO koristilo je manje od petine ispitanika dok su najviše upoznati i najzadovoljniji uslugom eRecept. Ipak, oko tri četvrtine građana smatra da je dalji proces digitalizacije koristan i najviše je potrebno raditi na boljem informisanju javnosti o postojanju i prednostima elektronskih usluga.
Programska direktorka NALED-a Jelena Bojović rekla je da se prioriteti NALED-a i njegovog Saveza za zdravstvo poklapaju sa stavovima građana i lekara i da će osim razvoja jedinstvenog elektronskog kartona, ključan korak u digitalizaciji sistema biti povezivanje svih ustanova i lekara specijalista.
„Naš predlog je da i lekarima u privatnom sektoru omogućimo da otvore bolovanje pacijentu, kao i da uvedemo uslugu eBolovanje, kako građani ne bi morali bolesni da odlaze do zdravstvene ustanove. Želimo da podržimo resorno ministarstvo i u uvođenju eUputa, kako bi lekari specijalisti mogli da izdaju upute za dalje lečenje, čime bismo poštedeli građane vraćanja kod izabranog lekara, a podjednako važno biće i uvođenje eRecepta za sve grupe lekova”, zaključila je Bojović.
KAKVO JE VAŠE ISKUSTVO?
Pišite nam
Da li imate problem da zakažete pregled kod ginekologa ili pregled za dete kod pedijatra?
Kakva je situacija sa specijalističkim pregledima?
Komentari (0)