Svako ljudsko biće rođeno na ovoj planeti nije u potpunosti „svoje“. Sićušan deo naših ćelija – otprilike jedna u milion – zapravo nije naš, već potiče od naših majki. To znači da svako od nas u sebi nosi milione ćelija koje bi naš imuni sistem normalno prepoznao kao strano telo; pa ipak, kod većine nas, one borave mirno, ne izazivajući nikakve imunološke probleme.
Imunolozi su sada otkrili zašto je to tako.
Mali broj majčinih imunih ćelija koje prelaze posteljicu tokom trudnoće aktivno „trenira“ imuni sistem fetusa da toleriše majčine ćelije tokom celog života.
Razmena ćelija između majke i fetusa je dobro dokumentovan fenomen za koji naučnici znaju više od 50 godina. Zove se mikrohimerizam i funkcioniše u oba smera: svaka žena koja je bila trudna zadržava ćelije svog fetusa, a svako ljudsko biće zadržava ćelije svoje majke.
Ove preostale ćelije predstavljaju zagonetku za imunologiju, koja se zasniva na ideji da bi imuni sistem trebalo da napadne strane ćelije.
Tim predvođen Sing Sing Vejom, specijalistom za pedijatrijske infektivne bolesti iz Dečjeg bolničkog centra u Sinsinatiju, želeo je da razume kako te strane majčine ćelije drže imuni sistem pod kontrolom i kakvu ulogu igraju u oblikovanju imunog sistema fetusa.
Istraživači su proučavali majčinski mikrohimerizam kod miševa. Uzgajali su miševe sa inženjerski modifikovanim imunim ćelijama kako bi mogli selektivno da ih uklone i vide da li će se tolerancija održati.
Mali podskup majčinih imunih ćelija (sličnih mijeloidnim ćelijama koštane srži i dendritskim ćelijama) opstao je dugo nakon rođenja. One su bile snažno povezane sa širenjem regulatornih T ćelija – ćelija koje „govore“ imunom sistemu da je sve u redu.
Kada su istraživači uklonili te specifične majčine ćelije kod potomaka, rezultati su bili dramatični: regulatorne T ćelije su nestale, a sa njima i imuna tolerancija na majčine ćelije.
To implicira da doživotna tolerancija na ove ćelije zavisi od samo male grupe majčinih ćelija i da se ta tolerancija mora aktivno i neprekidno održavati; to nije proces koji se završi jednom zauvek tokom trudnoće.
Ovo istraživanje pruža nove alate za razumevanje raznih bolesti, uključujući autoimune bolesti, rak i neurološke poremećaje, s kojima se mikrohimerizam sve češće povezuje. Studija otvara vrata za istraživanje da li su ove retke ćelije uzrok bolesti ili se nalaze u obolelom tkivu kao deo prirodnog procesa isceljenja.
Izvor: ScienceAlert
