Da je demografska situacija naše zemlje i više nego poražavajuća, potvrđuju i podaci da se, slikovito rečeno, sa mape Srbije svake godine izbriše po jedna opština od preko 30.000 žitelja. Negativne tendencije kada je prirodni priraštaj u pitanju naša zemlja beleži već četvrt veka, a prema procenama, 2041. godine Srbija će imati oko 6,5 miliona stanovnika.
Priča na ovu temu ponovo je postala aktuelna posle nedavnog konkursa za izradu slogana koji će biti korišćen u kampanji za promociju mera populacione politike sa ciljem podsticanja rađanja. Ipak, slogani ”Ljubav i beba – prvo što nam treba”, ”Rađaj, ne odgađaj!”, ”Dosta reči, nek zakmeči” – nikoga nisu oduševili, već su izazvali lavinu podsmešljivih komentara na društvenim mrežama i u javnosti. Možda bi se suština neuspelog konkursa mogla sažeti u jedan slogan sa društvenih mreža – Ljubav, beba – al’ nemam za leba! Ministarstvo kulture pod pritiskom javnosti konkurs je – stavilo u fioku.
.jpg)
Imajući u vidu lošu ekonomsku sliku Srbije, premijerka Ana Brnabić je i sama istakla da slogani ne mogu da podstaknu povećanje nataliteta, već da je važno na koji način država u praksi pomaže trudnicama i majkama.
Da je trenutna demografska slika naše zemlje posledica jasno izraženog silaznog trenda živorođenih još od sredine 50-ih godina i uzlaznog trenda umrlih, za ”Blic nedelje” objašnjava Gordana Bjelobrk, šefica Odseka za demografiju Zavoda za statistiku Srbije. Tome doprinosi i poremećaj u starosnoj strukturi stanovništva, ali i izrazita emigracija mladog.
– Poredeći razliku između rođenih i umrlih, Srbija godišnje izgubi u proseku oko 35.000 stanovnika. Prema podacima za 2016. godinu, 100.834 lica su umrla, živorođenih je bilo 64.734, dok je prirodni priraštaj iznosio 36.100 – priča Bjelobrk.
.jpg)
Kada je reč o migracijama unutar naše zemlje, jedini pozitivan migracioni saldo u 2016. godini ima beogradski region. S druge strane, južna i istočna Srbija prednjače u broju ljudi koji su na radu ili na boravku u inostranstvu.
– Prema podacima popisa 2011. 6,65 odsto stanovnika regiona južne i istočne Srbije odlazi da radi u inostranstvo. To su opštine Veliko Gradište, Malo Crniće, Žabari, Svilajnac, Despotovac, Petrovac na Mlavi, Kučevo, Kladovo i Negotin – kaže ona.
U Srbiji je mortalitet viši za pet promila u odnosu na druge evropske zemlje… Tokom 2016. rođeno je najmanje beba od 1900. Za vreme balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i za vreme bombardovanja Srbije 1999, rađano je više dece nego danas, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U matične knjige rođenih upisana su svega 64.734 novorođenčeta, svaka treća porodica nema dece, a broj brakova se u poslednjih 30 godina stalno smanjuje.
Osim migracija, finansijski momenat takođe je jedan od uzroka loše demografske slike. Država kao takva morala bi da da sve od sebe da pokuša da poveća natalitet, ali ne smišljanjem slogana za promociju populacione politike, već konkretnim, opipljivim merama. Prvenstveno, trebalo bi uticati na poslodavce da omoguće roditeljima da gaje dete umesto što sa svakim pozitivnim testom za trudnoću raste strah majki od ostanka bez radnog mesta.
Trudnice i dalje bez plata>>>
S tim da je naša država prilično ekonomski ograničena, slaže se i Gordana Bjelobrk, ističući da se dobro organizovana i osmišljena populaciona politika definisana merama odgovarajućeg obima i značaja nameću kao neminovnost.
– Definisanje demografskih strategija i populacionih politika je veoma specifično zbog složenih veza između opštedržavnih procesa i specifičnih individualnih potreba. Zbog te složenosti ne može se direktno uticati na natalitet kao demografsku veličinu – priča Bjelobrk.
.jpg)
Sva sveobuhvatna delovanja i mere, kaže ona, koje država treba da preduzme za normalno obnavljanje stanovništva moraju da budu međusobno usklađena i da predstavljaju jednu celinu.
– Rezultati tih mera se mogu očekivati tek više godina posle uvođenja, a svakako da ne treba zanemariti ni činjenicu da je Srbija veoma ograničena u mogućnosti njihove primene, bar kada je ekonomska situacija u pitanju – zaključuje Gordana Bjelobrk.
Bojana Vunturišević, kompozitorka: Dosta reči, nek zakmeči, a kad zakmeči, SMS-om ga leči
Ljudi koje na svake četiri godine zapošljavamo da se bave našim životima i našom zemljom inspirišu iz dana u dan. Inspirišu nas svojim idejama, građevinama, projektima, delima i nedelima. Ovog puta mislim da su rešili da u svoje suvoparne birokratske sate ubace zrno kreativnosti, te prionu na stvaralački rad, pozivajući ljude, u rimi, da porade malo na natalitetu.
Koji su još slogani za podsticaj nataliteta ušli u najuži izbor>>>
Mene kao kompozitorku to je izuzetno uvredilo. Naime, Minja Bogavac i ja smo, za potrebe predstave ”Crvena – samoubistvo nacije”, 2015. godine napisale četvorostavačni song čija je tema upravo natalitet i govori o tome da je mizoginija (mržnja prema ženama u našem društvu) uzrok demografske katastrofe. Ova predstava nekoliko puta je bila zabranjivana, a nosi tako lepu poruku. Sada mi je jasno i zašto. Ljudi koje smo na izborima zaposlili da se bave našim životima žele da pišu poeziju, pesme koje će pevati fontana, a nama, građanima ove zemlje, ostavili su mnogo lakši posao: da SMS-ovima finansiramo lečenje naše dece, renoviranje toaleta u porodilištu… Zato, mladi ljudi, prionite na posao. Imate devet meseci da od svoje plate odvojite dovoljnu sumu novca kojom ćete potplatiti ginekologe, anesteziologe i babice. Nakon toga imaćete godinu dana da nađete vezu za vrtić. A sada, dosta reči, nek zakmeči, a kad zakmeči, SMS-om ga leči.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)