Kontrole u trudnoći

Prema Nacionalnom vodiču dobre prakse za kontrolu trudnoće za ginekologe u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izdatom 2006. godine, tokom trudnoće planirano je, osim prvog pregleda tokom koga se utvrđuje trudnoća, još četiri kontrolna pregleda, sa 16, 24, 28 i 32 nedelja, kao i četiri ultrazvučna pregleda. Tokom prvog se ultrazvučno utvrđuje trudnoća, a posle toga se beba kontroliše sa 12, 20 i 32 nedelje. Osim toga, potrebne su i laboratorijske kontrole.

Prva poseta lekaru je obično dve do četiri nedelje posle poslednje menstruacije, što je obično između šeste i osme nedelje trudnoće. Tokom posete, potrebno je da pomenete bolesti i alergije koje imate, da li ste skoro uzimali neke lekove ili bili bolesni, sve važnije bolesti u porodici, dosadašnje trudnoće i porođaje, njihov tok i ishod.

Tokom ove posete utvrdiće se tačna starost trudnoće, odrediti verovatni datum porođaja i dati saveti o ponašanju tokom trudnoće, izmeriti pritisak i telesna masa. Na samom početku trudnoće potrebno je da odredite svoju krvnu grupu i Rh faktor. U slučaju da ste Rh negativni, potrebno je redovno kontrolisati antitela. Ukoliko postoji potreba, može se uraditi i pregled majčine krvi na različite infekcije (na primer, toksoplazmozu, rubeolu, citomegalo virus, herpes, što se skraćeno naziva TORCH skrining).

Foto: Shutterstock

Ukoliko za to postoji potreba, lekar može uraditi i pregled štitne žlezde, ginekološki pregled tokom koga će uzeti briseve – stepen vaginalne čistoće i PAPA bris, kao i uraditi kolposkopiju, ako ovi pregledi nisu rađeni tokom poslednjih šest meseci i pregledati vaše noge, da vidi da li ima proširenih vena.

Na ovaj pregled bilo bi dobro da ponesete skorije rezultate kontrole krvne slike, mokraće i šećera u krvi, a po potrebi ćete dopuniti ove rezultate analizama koje lekar bude smatrao neophodnim.

Planirajte da tokom trudnoće osim prvog pregleda tokom koga se utvrđuje trudnoća, imate još četiri kontrolna pregleda, sa 16, 24, 28 i 32 nedelje. Za sve njih je uglavnom potrebno pripremiti nalaz kompletne krvne slike, mokraće i šećera u krvi. U zavisnosti od nedelje trudnoće, savetovaće vam se i kontrola na HIV, proveriti stanje grlića, kontrolisati anti D antitela, a sa 28 nedelja uraditi i opterećenje glukozom, da bi se ispitalo stanje vašeg metabolizma ugljenih hidrata – to je kontrola da bi se videlo da li postoji problem sa šećerom u krvi.

Sa 36 nedelja treba uraditi HbS Ag – test na žuticu, te nalaze brisa grlića i koprokulturu, a sa lekarom se dogovoriri oko otvaranja porodiljskog bolovanja 28 dana pre verovatnog termina porođaja.

Naravno, ove preporuke o vremenu i sadržaju pregleda važe samo ako se radi o trudnoći niskog rizika i ako se tokom trudnoće ne razviju komplikacije. Ako postoji bilo kakvo odstupanje od normalnog toka ili pogoršanje stanja, potrebno je intenzivirati kontrole i proširiti tim koji kontroliše trudnoću, te uvesti adekvatne laboratorijske kontrole.

Tokom trudnoće možete uraditi nekoliko skrining i dijagnostičkih prenatalnih testova kako biste bili sigurni da je beba zdrava. Ako ste već pri prvoj poseti ginekologu napomenuli da u porodici imate neke genetske abnormalnosti, ili lekar proceni da vam je potrebna prenatalna analiza, čim uđete u desetu nedelju trudnoće možete uraditi prvi test. 

Prvi takav prenatalni test je EKSPERTSKI VERIFIED TEST, koji je neinvazivan i siguran skrining test. Ova analiza se radi tako što najjednostavnije izvadite krv u najbližoj laboratoriji koju vam preporuči ginekolog. Uzorak se šalje na analizu u laboratoriju u SAD i za 8 radnih dana već imate rezultate.

U pitanju je najsavremenija tehnologija koja iz vaše krvi izdvaja bebin DNK i registruje prisustvo hromozomskih abnormalnosti – tzv. hromozomopatija koje mogu prouzrokovati Daunov ili neki drugi sindrom. 

Ovim testom ćete na vreme saznati da je vaša beba dobro i neće biti potrebe da se kasnije podvrgavate drugim prenatalnim testovima koji mogu biti i rizični za vašu bebu. 

Osim VERIFIED ekspertskog testa, možete uraditi dabl i tripl skining testove, koji su takođe bezbolni, ali su statistički i sa mnogo manjom sigurnošću u odnosu na VERIFIED iz krvi mogu detektovati hromozomske abnormalnosti. Ovi testovi se rade između 12. i 15. nedelje, a rezultati stižu za sedam dana. 

Biopsija horionskih čupica je dijagnostička metoda koja se radi između 10. i 12. nedelje trudnoće ali se može uraditi i do 15.nedelje trudnoće.

Amniocenteza i kordocenteza su bolne, invazivne dijagnostičke metode koje sa sobom nose i rizik za bebu. Ova dva testa se preporučuju kao poslednja opcija za dijagnostikovanje hromozomskih abnormalnosti. Amniocenteza se radi između 16. i 18. nedelje, a rezultati se čekaju i do devet nedelja. Kordocenteza se obično radi u 22. ili 23. nedelji trudnoće.

To je test tokom koga se prvo izvadi krv i odredi se nivo šećera u krvi, pa onda popijete zašećerenu vodu i nakon toga se vadi krv u razmacima od po jednog sata. Na osnovu rezultata koji se tako dobiju određuje se da li spadate u žene kod kojih se razvio problem sa šećerom u trudnoći ili ne.

U našoj zemlji ne postoji obaveza da se radi ovaj test, a u zemljama Evrope uglavnom se radi u periodu oko 28. nedelje, odnosno i ranije, ako postoje faktori rizika kao što su – postojanje šećerne bolesti koja se razvila tokom prethodne trudnoće, visok nivo šećera, gojaznost, rađanje deteta preko 4000 gr u prethodnoj trudnoći, pojava šećera u urinu.