Posteljica je čudesan organ. To je prva “kućica” vaše bebe, njen izvor hrane i kiseonika. Ipak, verovali ili ne, naučnici su donedavno imali mnogo nepoznanica o tome kako se ona formira u onim najranijim, prvim danima nakon začeća.
Zahvaljujući novom istraživanju tima sa Univerziteta u Kaliforniji (San Dijego), konačno imamo jasniju sliku. Otkrili su ključni gen koji “daje zeleno svetlo” za pravilan razvoj posteljice, a sve to uz pomoć – matičnih ćelija.
Ovo otkriće je velika vest, posebno za razumevanje zašto ponekad dolazi do ranih pobačaja ili komplikacija u trudnoći.
Prvih 5 dana: Trenutak odluke
Sve počinje veoma rano, samo 5 do 6 dana nakon oplodnje. U toj fazi, embrion je samo loptica ćelija (zvana blastocista).
Spoljašnji sloj te loptice zove se trofektoderm. Iako ime zvuči komplikovano, njegova uloga je jednostavna i presudna: to je prvo tkivo koje se formira i od njega će kasnije nastati posteljica.
Ako u ovoj fazi nešto krene po zlu – ako se taj spoljni sloj ne formira kako treba – embrion se ne može usaditi u matericu, ili trudnoća ne može opstati. Zato je razumevanje ovog procesa ključno.
Zašto do sada nismo znali više?
Proučavanje ovog ranog perioda kod ljudi je izuzetno teško, kako iz etičkih, tako i iz tehničkih razloga. Naučnici su se često oslanjali na životinjske modele, ali ljudska trudnoća je jedinstvena i razlikuje se od razvoja kod životinja.
Zato su naučnici u ovoj studiji uradili nešto genijalno: iskoristili su ljudske matične ćelije da u laboratoriji “kopiraju” rani nastanak posteljice.
Otkriće “gena graditelja” (VGLL1)
Koristeći matične ćelije, tim je uspeo da napravi model razvoja posteljice. Dodavali su određene proteine i signale kako bi imitirali prirodni proces u telu.
Tada su otkrili glavnog junaka ove priče – gen koji se zove VGLL1.
Evo šta su saznali:
- On je ključan za završetak posla: Ovaj gen nije neophodan da bi proces počeo, ali je apsolutno neophodan da bi se završio.
- Bez njega nema uspeha: Kada su naučnici “isključili” ovaj gen u laboratoriji, ćelije nisu uspele da se pretvore u funkcionalno tkivo posteljice. Proces je stao.
Zamislimo to ovako: ako je formiranje posteljice izgradnja kuće, drugi geni postavljaju temelje, ali VGLL1 je taj koji podiže zidove i krov. Bez njega, kuća (posteljica) ne može da služi svojoj svrsi.
Šta ovo znači za mame i budućnost?
Ovo nije samo teorija iz laboratorije. Ovo otkriće nam daje nadu i konkretne odgovore na pitanja koja muče mnoge parove.
Razumevanjem da je gen VGLL1 ključan regulator, lekari bi u budućnosti mogli:
- Bolje razumeti uzroke neplodnosti i ranih gubitaka trudnoće koji su do sada bili misterija.
- Razviti nove terapije za bolesti posteljice.
- Poboljšati vantelesnu oplodnju (IVF) tako što će bolje razumeti koji embrioni imaju najveću šansu za uspeh.
Zaključak naučnika je jasan: otkrili smo specifičan ljudski mehanizam koji je bio “karika koja nedostaje”. Ovo je veliki korak napred ka zdravijim trudnoćama i bebama.
Komentari (0)