Miome na materici ima svaka druga žena starija od 50 godina, odnosno svaka treća u petoj deceniji života. Kod žena mlađih od 35 godina procenat je nešto niži (od 10 do 15 odsto).
Iako je učestalost velika, u najvećem broju slučajeva miomi ne daju nikakve simptome, manje su veličine i samo slučajno se otkrivaju na redovnom ginekološkom ultrazvučnom pregledu. Ali, kod određenog procenta žena, ove izrasline na materici izazivaju čitav niz problema i tegoba, od kojih je najteža – sterilitet.
U lečenju se najčešće primenjuje kombinacija lekova i operacije. Hormonska terapija uglavnom služi kao priprema za operaciju, jer smanjuje veličinu mioma, pa je njegovo odstranjivanje lakše. Mada, kod jednog broja žena hormonska terapija može da bude dovoljna.
U većini slučajeva terapija lekovima traje tri meseca
Profesor dr Vesna Kopitović, supspecijalista fertiliteta i steriliteta, upravnik Zavoda za humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, kaže da se odluka o tipu tretmana donosi nakon detaljnog pregleda, kompletnog uvida u stanje i prateće problematike:
– Cilj hormonske terapije nije samo smanjivanje mioma već pre svega ublažavanje simptoma i odlaganje, ili u nekim slučajevima otklanjanje potrebe za operativnim tretmanom. Tradicinalno su se u ovu svrhu koristili agonisti GnRH receptora u trajanju od tri do šest meseci, više u svrhu preoperativne pripreme. Danas na raspolaganju imamo i novi lek “ulipristal acetat” (modulator progesteronskih receptora), koji se za razliku od prethodnog leka uzima putem tableta, a ne injekcija.
Medikamentozna terapija se najčešće upotrebljava tri meseca, delotvorni efekat traje i nakon prekida terapije, ali rizik za dalji rast mioma, iako manji, u nekim slučajevima postoji. Nekada, i pored ovog lečenja mora da se primeni operacija.
Obilna krvarenja
Prema rečima prof. Vesne Kopitović, najčešći simptomi koje izazivaju miomi su bol u maloj karlici, obilna menstrualna krvarenja, kao i krvarenja između ciklusa, po tipu “odliva”:
Miomi se otkrivaju najčešće na ginekološkim pregledima
– Mogu se javljati i smetnje prilikom mokrenja, digestivne tegobe, kao i simptomi i znaci malokrvnosti odnosno anemije (zamor, malaksalost) koja je čest pratilac ovog stanja. Miomi su često povezani i sa nemogućnošću ostvarivanja trudnoće, kao i sa komplikacijama u trudnoći i porođaju.
Operacija je jedino i najbolje rešenje kad postoje submukozni i veći intramuralni miomi kod žena sa sterilitetom, u postupku vantelesne oplodnje, miomi čije tegobe perzistiraju i nakon konzervativne terapije, kao i promene kod kojih se ne može potvrditi benigna priroda bolesti bez operacije. Glavni vidovi operativnog tretmana su odstranjivanje samog mioma – miomektomija, i odstranjivanje cele materice sa miomima – histerektomija (uglavnom za žene u menopauzi).
– Brojne medikamentozne opcije kao i alternativne medicinske metode poput akupunkture, dijete, fitomedicine mogu se koristiti pre svega za tretman simptoma bolesti – navodi dr Kopitović.
Odluka o operativnom pristupu (laparoskopski ili klasično) donosi se na osnovu broja i veličine mioma, njihove lokacije, karakteristika same pacijentkinje (prethodne operacije, druge bolesti, stepen uhranjenosti), kao i od procene samog operatera. Iako je medikamentni vid lečenja lakši i primenjiviji, i on ima neželjene efekte..
Komentari (0)