Ishrana na putovanju za bebe

Ukoliko bebu hranite adaptiranim mlekom, biće vam potrebne sterilne flašice i dovoljna količina adaptiranog mleka u prahu.

Nemojte zaboraviti da se hrana veoma lako kvari na visokim spoljnim temperaturama, a kako je formula koja je zamena za majčino mleko napravljena od prirodnih sastojaka i ona je kvarljiva.

Mleko za vašu bebu uvek pripremajte neposredno pre samog obroka

U termosu ponesite mlaku vodu, a u bočici spremite formulu. Kada dete ogladni samo sipajte vodu u flašicu i pomućkajte.

Izmlazano mleko i bebine kašice obavezno čuvajte u frižideru (ili zamrzivaču) u zatvorenim, sterilisanim posudama. Za izlete i putovanja koristite flašice i posude za jednokratnu upotrebu.

Na put obavezno nosite flaširanu negaziranu vodu, a kada stignete na odredište, takođe koristite flaširanu vodu. Eventualno možete prokuvavati vodu iz vodovoda u trajanju od 10 minuta, a nakon toga je brzo ohladiti.

U rancu koji ćete imati uz sebe, bilo bi dobro da imate spakovan sterilizator za flašice i sve što vam je potrebno za hranjenje bebe, a sve u slučaju da vam se prtljag izgubi ili da dođe do dužeg zadržavanja na aerodromu.

Flašice i svu prateću opremu za ishranu možete da sterilišete u hladnoj vodi, uz dodatak specijalnih tableta, pomoću sterilizatora  ili prokuvavanjem u vodi.

Za put su praktične flašice za jednokratnu upotrebu koje se prodaju sterilisane i bacaju nakon upotrebe. Sterilizator možete poneti i koristiti u hotelu, ako oni to nemaju. Ukoliko na flašicama ili cuclama postoje ogrebotine ili pukotine, bacite ih, jer se tu zadržavaju bakterije.

Foto: Freepik

Da bi sprečili mučninu i povraćanje preporučuje se da dete prvih sat vremena vožnje ništa ne jede.

Za starije bebe  koje jedu čvrstu hranu možete poneti kašice upakovane u čiste posude u ručnom frižideru. Osim toga, možete poneti suvu hranu koja se ne mrvi, nije masna ili jako sočna. Najbolja je suva hrana i voće, a za piće voda, sokovi u tetrapaku ili slabo zaslađen čaj koji nosite u termosu.

 U toku letnjih meseci česte su epidemije proliva. Preventiva i higijena su neophodne, pa perite ruke često i sebi i bebi.

Ukoliko vam je dete malo veće i jede čvrstvu hranu, novu vrstu hrane ne bi trebalo da uvodite u toku odmora jer bi beba mogla burno da reaguje na nju. Pre svega zbog toga što beba može reagovati na novu vrstu hrane, a i zbog toga što ne znate da li je hrana koju možete naći na odredištu bakteriološki ispravna.

U restoranu možete bez bojazni poručiti bareno povrće, hleb, dobro kuvano ili pečeno pileće meso, salate od svežeg povrća, ali bez dodatog sira i preliva, pire ili kuvani krompir, skuvani pasulj, testenine, voće.

Pre polaska pri izboru odredišta raspitajte se da li restoran ima visoke stolice za hranjenje beba. Ukoliko ih nema, probajte da nađete drugi restoran. Kada idete na ručak, zahtevajte sto u mirnom kutku ili pri kraju restorana, gde ćete imati više privatnosti.

Obavezno ponesite portiklu. Ako beba ne jede čvrstu hranu, ponesite teglice sa njenim kašicama i nahranite je.

Pri izboru smeštaja bilo bi dobro da imate sopstvenu kuhinju u kojoj ćete moći svakodnevno da sterilišete flašice i pribor za jelo i da pripremite obrok ukoliko dete ogladni.  Bitno je da ne menjate način ishrane deteta i ne uvodite novu hranu na odmoru.

Sirevi od svežeg mleka, kiselo mleko, mesne prerađevine, morski plodovi, kolači sa kremom od jaja i domaći sladoledi su lako kvarljive namirnice koje se na visokim temperaturama brzo kvare i mogu izazvati teška trovanja.

Morski plodovi – školjke, rakovi i riba, kao i kikiriki  i neki agrumi su česti alergeni pa ih nemojte davati deci ukoliko ih već nisu probala.

Lokalni specijaliteti sa puno masti, začina, ljute paprike, bibera i prelivima nisu dobar izbor za bebe i decu. Limunada i napici koji se prodaju na plaži takođe nisu dobar izbor, budući da ne znate da li je voda sa kojom su napravljeni bakteriološki ispravna.

Ukoliko je u pitanju voćni sladoled bez jaja, to već može da se da detetu ako je voće uvedeno u redovnu ishranu, a dete nije alergično na voće. Ukoliko  sladoled sadrži jaja, možete ga davati detetu ako su jaja već deo redovne ishrane, a dete nije alergično ni na žumance ni na belance.

Gledajte da sladoled ne bude mnogo hladan i da količinu postepeno uvećavate. Prvo neka uzme oko jedne supene kašike. Nemojte detetu davati sladoled sa visoko alergenim sastojcima kao što su orasi, lešnik, badem. Posle sladoleda uvek dajte detetu tečnost da spere sladoled, da ne bi zaradio upalu grla.

Na plaži kupujte isključivo fabrički sladoled koji se prodaje iz zamrzivača, a izbegavajte kolače, krofne, mekike  i domaći sladoled.

Nemojte kupiti sladoled koji je deformisan – to znači da je u jednom momentu počeo da se topi, i moguće je da bakteriološki nije više ispravan.