Hormonske bure posle porođaja

– Depresija je bezrazložno (bolesno) tugovanje. Laici pod ovim pojmom podrazumevaju različite psihičke probleme posle porođaja (ne samo depresiju), koji mogu da budu blagi i kratkotrajni, a mogu da potraju i mnogo duže, da poprime ozbiljne razmere, pa čak i dovedu do psihoze – kaže za „Novosti” dr Dušica Marković – Žigić, psihijatar bolnice za psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović”. – Sve psihičke tegobe koje stvaraju značajnu patnju, ometaju normalan život i obavljanje svakodnevnih zadataka, a traju duže od nedelju, dve, upozorenje su da porodilja treba da potraži pomoć stručnjaka.

Stanje „hormonske” bure u kojem se žene nađu posle porođaja, pojačano je za majku vrlo zahtevnim periodom, velikim obavezama oko deteta, kao i nesigurnošću u sopstvene sposobnosti.  Mnogobrojni nepotrebni saveti i pritisak okoline, narušen ritam spavanja i budnosti mogu dodatno da doprinesu pojavi depresivne krize.

Da li je u pitanju prava depresija može se prepoznati po tome kako se ponaša i oseća novopečena majka – teško funkcioniše, bezvoljna je, uplakana, uplašena, ne spava, slabo jede, gubi na težini, ne može da se brine o detetu, svi joj smetaju. Ako to stanje potraje, i ne prepozna se na vreme, a postoje određene predispozicije, depresija može da se produbljuje. Pored ovih tegoba, porodilje mogu i da strepe da će da naude detetu, što nije autentična potreba majke da to uradi, već simptom poremećaja.

– Nije svaka majka posle porođaja sklona tako dubokim manifestacijama depresije – pojašnjava dr Marković Žigić. 

– Često je slučaj da se ozbiljniji oblici depresije javljaju kod žena koje su već psihijatrijski lečene, ili imaju naslednu sklonost, pa je porođaj bio samo okidač. Blage oblike depresije nekada je teško prepoznati, jer ako se ne vide ozbiljne promene u ženinom ponašanju, za problem se može saznati samo ako ona svoja osećanja poveri bližnjima. Članovi porodice koji su senzibilniji možda mogu da prepoznaju promene i ako nisu izražene.

Psihotično stanje podrazumeva otklon od stvarnosti. Kako majka može da shvati da ima problem samo ako je u okvirima realnosti (nije psihotična), a u našem društvu je još sramota pričati o duševnoj bolesti, dešava se da se pomoć potraži tek kada se problem razbukta. U KBC „Dr Dragiša Mišović” radi poseban tim za žene u kriznim stanjima, koji se između ostalog bavi i psihičkim problemima žena u trudnoći i posle porođaja. Reaguje se hitno, sa ženom se vode intezivni terapijski razgovori, primenjuju se i druge nefarmakološke metode kao što su relaksacija i refleksoterapija, ne bi li se problemi rešili bez upotrebe lekova.

– Kod većine žena uz takvu podršku može da se sanira problem ili iznese na zadovoljavajući način do prestanka dojenja – kaže dr Marković Žigić. 

– Ako se javi ozbiljniji psihijatrijski problem, onda se prekida dojenje i uključuju lekovi.

Podrška porodice, a naročito oca deteta je veoma bitan deo procesa lečenja. Potrebno je reorganizovati porodične obaveze tako da se majci što više olakša i da se rastereti od nepotrebnih dodatnih pritisaka. 

Žene koje su bile „žrtve” nesnalaženja svojih roditelja, nisu želele trudnoću ili nisu imale dobar odnos sa majkom, često imaju strah od majčinstva – navodi dr Dušica Marković Žigić. 

– One nisu na odgovarajući način prihvatile svoju žensku ulogu i mogu da budu nesigurne u svoje sposobnosti da budu dobre majke. Sa takvom strpenjom ulaze u trudnoću, pa se često i pre porođaja mogu javiti psihički, ali i telesni problemi, kao npr. produženo povraćanje.