Jedan od najčešćih problema za vreme leta kod dece je svakako sunčanica, pa bi bilo dobro da se roditelji unapred informišu o tome i da je u najboljem slučaju spreče.
Najvažnije je dete ne izlagati suncu između deset sati pre podne i pet sati popodne
Sunčanica je burna reakcija čitavog organizma na prekomerno izlaganje suncu. Do nje može doći brzo, naročito ako je dete aktivno na suncu, ali je češća takozvana kasna sunčanica, koja se događa nekoliko sati posle boravka na vrućini – neposredno pre spavanja ili tokom prvog sna.
– Najvažnije je dete ne izlagati suncu između deset sati pre podne i pet sati popodne. Za to vreme, ukoliko je baš neophodno da dete izlazi napolje, onda obavezno mora da bude u poluhladu ili hladu. Neophodan je šešir bele boje, i da se kreće kroz hlad što je više moguće kako ne bi bilo direktno izloženo suncu. Obavezno je i da nosi vodu uz sebe. Važno je i da dete nosi naočari koje imaju zaštitu od UV zračenja. Uprkos činjenici da su takve naočari skupe, one su jako važne jer štite dete od oštećenja rožnjače a u težim slučajevima i od opekotina na koži – počinje priču pedijatar, doktor Milica Kotlajić.
Kasna sunčanica javlja se nekoliko sati posle boravka na vrućini
Ukoliko već do sunčanice dođe, važno je prepoznati prve simptome i što pomoći mališanu. Dete odjednom počne da oseća slabost, vrtoglavicu i mučninu, počinje da povraća i oseća se pospano i istrošeno.
Starija deca mogu da budu i uznemirena, a glavobolja je gotovo neizbežna.
Dete obliva znoj, ruke i noge su prvo tople, a ako se ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhtave. Temperatura može biti normalna, ali je obično povišena.
Što je dete manje i simptomi su izraženiji, a opasnost od komplikacija veća. U ekstremnim slučajevima preterivanja sa sunčanjem, može doći i do gubitka svesti, što se češće događa kod starije dece.
– Ako se desi sunčanica, dete što pre mora da se odvede u hladovinu ili u zatvorenu, rashlađenu prostoriju. Kada se desi blaži oblik sunčanice, ona traje nekoliko sati. Za to vreme, dete mora redovno da se rashlađuje, da mu se stavljaju hladne obloge, pošto je sunčanica uvek propraćena visokom temperaturom, povraćanjem i glavoboljom, pa je lako prepoznati simptome. Važno je davati detetu hladne i slane napitke koji su važni zbog rehidriranja organizma. Idealno je davati detetu na pet minuta po jednu kafenu kašičicu, upravo zbog povraćanja koje obavezno prati sunčanicu. Ako sunčanica nije propraćena povraćanjem, onda dete može da pije čašu slanog napitka na nekih pola sata – savetuje doktorka Kotlajić.
Neretko se događaju i zakasele reakcije. U tom slučaju simptomi sporije nastupaju, manje su izraženi, ali duže traju. Deca su vruća, crvena u licu, iako nisu na suncu. Izgledaju kao da ih ”hvata grip”, pa se mame i tate često zbune misleći da je u pitanju neka infekcija.
Klinci su izuzetno razdražljivi – plaču, naizgled bez razloga, a veća deca obično imaju mučninu (ponekad i povraćaju), promenljivog su raspoloženja i imaju nesanicu. Telesna temperatura je izuzetno povišena.
Doktorka posebno ističe da su sredstva za skidanje temperature, posebno ako je dete visoko febrilno i ukoliko ima jaku glavobolju.
– Naravno, ako ceo proces potraje, neophodna je stručna lekarska pomoć, pa ako dete ima neizdržive glavobolje, oseća uznemirenost i ima izuzetno visoku temperaturu (oko 40 stepeni), roditelji ga moraju odvesti u bolnicu. Zato je dobro uz sebe, u kući imati neki analgetik, jer on najčešće i obara temperaturu a preporučljiv je u slučajevima sunčanice – objašnjava pedijatar Milica Kotlajić.
Komentari (0)