Danas se žene sve kasnije odlučuju za potomstvo, a duže čekanje na ostvarivanje trudnoće prati i veća zabrinutost trudnica. Ginekolog dr Miroslav Nikolić iz KBC „Dr Dragiša Mišović” svakodnevno se u svojoj praksi susreće sa trudnicama kojima prati trudnoću od samog početka, te je idealan sagovornik na temu prenatalne dijagnostike.
Dr Nikolić za portal Bebac navodi da su rizici kod starijih trudnica brojni, počevši od primarno teže koncepcije, preko ne tako retkih problema, poput pojave šećera i povišenog krvnog pritiska u trudnoći, pa i do raznih drugih oboljenja karakterističnih za ovu dob. Ipak, savremena dijagnostika nudi rešenja i starijim trudnicama, ali je veća posvećenost dijagnostici neophodna.
Ginekolog dr Miroslav Nikolić, KBC Dr Dragiša Mišović
– Jedna od posledica takozvanog „modernog” načina života jeste činjenica da su pripadnice lepšeg pola koje ostaju u drugom stanju sve starije od ranije postavljenih standarda, i da postoji veliki broj trudnica koje prelaze granicu za potomstvo od 35 godina, a koja važi za starosnu dob koja odvaja mlađe od starijih prvorotki. Prema svetskim trendovima, starost trudnica koje nose prvo dete se svakodnevno pomera. Od sredine prošlog veka je to bilo oko 25. godine života, dok se danas ta granica nalazi na oko 30 godina – kaže dr Nikolić koji nam dalje navodi i rizike koji su znatno veći kod starijih prvorotki.
Prema rečima dr Nikolića, među rizicima se, kako u literaturi, tako i u praksi, pominju i potencijalne anomalije ploda, te se kod pacijentkinja starijih od 35 godina života preporučuje detaljnija prenatalna dijagnostika u vidu već dobro poznate amniocenteze, kao i danas sve prisutnijih i prihvaćenijih neinvazivnih prenatalnih testova.
Loš rezultat dabl-testa ne mora nužno da znači i postojanje anomalija ploda
Posebno kod trudnica koje su starije od 35 godina dabl-test, koji se najčešće koristi u dijagnostici, pokazuje loše rezultate i povećan rizik za postojanje anomalija ploda, što očekivano uznemiri buduće roditelje. Dr Nikolić napominje da ovaj test nije pouzdan način da se dijagnostikuju hromozomski poremećaji, te da treba voditi računa o svim ograničenjima koje taj skrining-test ima.
– Posmatrano sa gledišta vodećih ginekoloških i opstetričkih udruženja u svetu, postavljena je granica za potomstvo na 35. godini, posle koje je naučno dokazano da se očekuje povišen rizik za pojavu fetalnih anomalija i hromozomskih promena. Shodno tome, formula koja daje rezultat dabl-testa će pokazati kod ovih trudnica povišen rizik za postojanje istih. Ali, važna stvar koju bih napomenuo je senzitivnost i specifičnost dabl-testa, a to je da, kao i svaka procedura, poseduje svoja ograničenja i postoje situacije kada loš rezultat testa ne mora nužno da znači i postojanje anomalija ploda.
Takođe, naš sagovornik savetuje trudnicama da ne tumače same svoje rezultate, navodeći da treba biti obazriv prema raznim podacima koje nalazimo na internetu, forumima i drugim mestima, te je najbolji savet svakoj trudnici da se za sva pitanja u vezi s trudnoćom obrati svom odabranom ginekologu.
Foto: Shutterstock
Između trudnice i ginekologa ne smeju da postoje „sive zone”
Na pitanje koje testove je potrebno uraditi u trudnoći, dr Nikolić odgovara stavljajući poseban akcenat na poverenje između lekara i trudnice, kako bi zajednički došli do najboljeg rešenja inajpouzdanijih rezultata.
– Ključno za održavanje poverenja između trudnice i njenog lekara je da ne smeju postojati „sive zone” o kojima se nije pričalo u trudnoći, i trudnica mora da bude u koraku sa svojim stanjem. Amniocenteza se koristi u našoj zemlji kao zlatni standard za trudnice u starosnoj dobi preko 35 godina, ali s obzirom na strah od potencijalnih komplikacija, trudnice se često odluče za NIPT (neinvazivni prenatalni test) – navodi dr Nikolić, i dadaje da je u medicini uvek bitno pratiti trendove vodećih društava koje se bave, u ovom slučaju, ginekologijom i akušerstvom, a kod njih NIPT testovi ulaze u svakodnevnu praksu.
Prenatalni testovi su u sve većoj upotrebi širom Evrope. U Belgiji i Holandiji se oni nude svim trudnicama, nezavisno od starosne dobi, dok se u drugim državama kombinuju sa drugim metodama skrininga anomalija I trimestra.
Naprednom tehnologijom analiziramo sve bebine hromozome
Brojne kliničke studije su, navodi naš sagovornik, potvrdile verodostojnost neinvazivnih prenatalnih testova. Doktor smatra da bismo u prenatalnog dijagnostici mogli da se ugledamo na države poput Belgije, koje prihvataju nalaz neinvazivnih prenatalnih testova i bez amniocenteze.
– Neinvazivni prenatalni testovi su svakako pogled u budućnost, jer se koristi napredna tehnologija koja omogućava analizu svih 46 hromozoma kod bebe. Pouzdanost testova se može verifikovati dobijanjem rezultata koji su promakli ultrazvučnom pregledu, a koji bi bili viđeni invazivnim metodama koje, nažalost, ponekad mogu da nose sa sobom rizik od pobačaja – zaključuje dr Nikolić.
Neinvazivni prenatalni testovi nisu namenjeni samo starijim trudnicama
Prema rečima ginekologa dr Miroslava Nikolića, prenatalni testovi su u sve većoj upotrebi širom Evrope. U Belgiji i Holandiji se oni nude svim trudnicama, nezavisno od starosne dobi, dok se u drugim državama NIPT kombinuje sa drugim metodama skrininga anomalija I trimestra.
Takođe, navodi dr Nikolić, na nivou Evrope procenat neinvazivnih testova kod trudnica je između 25-50%.
– Neinvazivni prenatalni testovi nam pružaju brojne prednosti u praćenju trudnoće i shodno tome ulivaju sigurnost i mir, i trudnici i njenom lekaru. NIPT nije indikovan samo u slučajevima starijih trudnica, već se primenjuje i u svakodnevnoj praksi kod mlađih trudnica.
Od prvih pregleda do bezbrižne trudnoće
Kako bi trudnoća protekla bezbrižno, dr Nikolić ističe značaj prvih pregleda bez obzira na životnu dob trudnice.
– Prvi pregledi u trudnoći su jako bitni i ne bi trebalo da se propuste, da bi se od početka stvari postavile na zdrav način. Lekar mora da se upozna sa kompletnom zdravstvenom istorijom pacijentkinje, da bi se znala polazna tačka za dalji tok trudnoće. Bitno je, ponavljam, objasniti i predočiti moguća dešavanja u daljem toku, što definitivno opušta trudnice i čini ih manje napetim u daljem toku trudnoće – prenosi nam dr Nikolić iz svog profesionalnog iskusta i dodaje da je uprkos svim strahovima, prvi trimestar jedan od najlepših perioda trudnoće.
– Prvi trimestar predstavlja jedan od najlepših perioda tokom gestacije, jer kad parovi dođu na prvi pregled po izostanku menstruacije i ustanovi se trudnoća, sreća jednostavno isijava iz njih – prenosi nam uz osmeh ginekolog dr Miroslav Nikolić.
Komentari (0)