Roditeljstvo je kompleksan i odgovoran zadatak, posebno u formativnim godinama deteta. Pre desete godine, deca usvajaju osnovne vrednosti i veštine koje će oblikovati njihov budući život.
Stručnjaci poput dr Dena Sigela, kliničkog profesora psihijatrije na UCLA i autora knjige The Whole-Brain Child, naglašavaju važnost ranog učenja emocionalne regulacije i razvijanja samosvesti kod dece, jer upravo te veštine doprinose boljem mentalnom zdravlju u odraslom dobu.
Slično njemu, dr Lora Markam, osnivačica sajta Aha! Parenting, ističe da dete koje uči da se nosi sa frustracijom ili da samostalno reši konflikt na igralištu zapravo gradi temelje emocionalne otpornosti.
I britanska psihološkinja Tanja Bajron skreće pažnju na značaj postavljanja granica kroz ljubav, ali i na podučavanje dece realnim životnim veštinama – poput organizacije, samostalnosti i suočavanja sa greškama, kao ključnim komponentama zdravog razvoja ličnosti.
Ovi uvidi potvrđuju koliko su svakodnevne situacije, poput učenja deteta da samo veže pertle, deli igračku sa drugarom ili planira kako da potroši svoj džeparac, zapravo velike lekcije koje ostavljaju dubok trag.
Zato evo šta, prema mišljenju stručnjaka za razvoj, mama treba da nauči svoje dete do 10. godine:
Da mu pomogne da razvije emocionalnu inteligenciju
Razumevanje i upravljanje sopstvenim emocijama, kao i prepoznavanje i reagovanje na emocije drugih, suštinski su aspekti emocionalne inteligencije. Deca koja razviju ovu veštinu bolje se nose sa stresom, grade kvalitetnije odnose i postižu uspeh u različitim aspektima života.
Roditelji mogu podstaći emocionalnu inteligenciju kroz otvorene razgovore o osećanjima, podučavanje empatiji i pružanje primera adekvatnog izražavanja emocija. Na primer, kada dete izrazi frustraciju, roditelj može reći: „Razumem da si ljut jer nisi dobio igračku koju si želeo. Hajde da razgovaramo o tome kako se osećaš i šta možemo učiniti povodom toga.“
Negovanje zdravih životnih navika
Usvajanje zdravih navika u detinjstvu postavlja temelje za dobar fizički i mentalni razvoj. To uključuje uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i adekvatan san. Roditelji mogu podstaći decu da učestvuju u pripremi obroka, što ne samo da ih uči o zdravoj ishrani, već i razvija kulinarske veštine. Takođe, zajedničke porodične aktivnosti poput šetnji ili sportskih igara mogu učiniti fizičku aktivnost zabavnom i redovnom.
Razvijanje socijalnih veština i rešavanje konflikata
Efikasna komunikacija, saradnja i rešavanje nesuglasica su ključne veštine za uspešno funkcionisanje u društvu. Deca treba da nauče kako da izraze svoje misli i osećanja na asertivan način, slušaju druge i rade zajedno ka zajedničkim ciljevima. Roditelji mogu pomoći deci da razviju ove veštine kroz igru uloga, gde vežbaju različite scenarije socijalnih interakcija, i pružanjem povratnih informacija o njihovom ponašanju u društvenim situacijama.
Da ih nauče samostalnosti i odgovornosti
Učenje dece da budu samostalna i preuzimaju odgovornost za svoje postupke ključno je za njihov razvoj. To uključuje obavljanje kućnih poslova primerenih uzrastu, vođenje računa o ličnim stvarima i donošenje jednostavnih odluka. Na primer, uključivanje dece u pripremu jednostavnih obroka ne samo da ih uči praktičnim veštinama, već i jača njihovo samopouzdanje i osećaj postignuća. Kroz ove aktivnosti, deca razvijaju osećaj odgovornosti i samostalnosti.
Da kod njih razviju finansijsku pismenost
Razumevanje vrednosti novca i osnovnih principa upravljanja finansijama važno je učiti od malih nogu. Deca treba da nauče razliku između želja i potreba, značaj štednje i posledice impulsivnih kupovina. U Engleskoj su uvedene lekcije o finansijskoj pismenosti za decu uzrasta od 5 do 16 godina, koje obuhvataju teme poput prepoznavanja rizika online kupovine i razumevanja reklamnih taktika. Roditelji mogu kod kuće podučavati decu ovim konceptima kroz svakodnevne situacije, poput planiranja budžeta za džeparac ili zajedničkog odlučivanja o kupovini.
Izvor: Nova.rs
