Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić” i direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, govoreći o opasnostima koje vrebaju za decu na internetu, navodi da roditelji često nisu svesni opasnosti koja preti postavljanjem slika dece na društvenim mrežama. Ukazuje da u današnje vreme postoje razne aplikacije koje zapravo od samo lica deteta mogu da naprave vrlo specifičan seksualni sadržaj.
U Srbiji se akcija „Armagedon” sprovodi skoro 15 godina. Od tada je u Srbiji uhapšeno 440 pedofila. Za to vreme su im oduzeta 382 mobilna telefona, više od stotinu laptopova, 60 računara, 14 tableta, dva foto-aparata, četiri kamere, 431 hard disk, 688 DVD-a, 33 SD kartice, 116 SIM kartica i 93 prenosive memorije.
Društvene mreže su prepune fotografija dece, koje roditelji objavljuju kako bi svoju sreću podelili sa drugima, a Igor Jurić, osnivač Fondacije “Tijana Jurić” i direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu upozorava da to nije nimalo naivno, štaviše vrlo je opasno.
—Predatori definitivno svoju bazu najčešće pronalaze na društvenim mrežama. Zatim, oni mogu da dođu do njih i na način da izmanipulišu same roditelje pa i decu time što često postavljaju razne izazove. Pre neki dan je bio Dan ćerki pa se pozivalo – pokažete fotografiju svoje ćerke. Nikad više nismo imali tih dana fotografije ćerki, sinova ili slično. Zapravo to jesu često izazovi da bi se prikupili novi podaci, da bi se došlo do novih fotografija dece —upozorava Jurić u razgovoru za RTS.
Poziva roditelje da pre svakog objavljivanja fotografije deteta na Instagramu, Fejsbuku ili nekoj drugoj mreži, razmisle da li je to dobar potez jer, kako kaže, istog momenta kada se slika objavi, dete je dovedeno u opasnost i slika se može naći na pedofilskim sajtovima.
—Deca su i te kako ugrožena, svaka fotografija deteta može vrlo lako da se iskoristi. U današnje vreme postoje razne aplikacije koje zapravo od samo lica deteta mogu napraviti sadržaj vrlo specifične seksualne sadržine gde se deca, vrlo često zlostavljaju i upravo zbog toga ona danas jesu ugroženi samim postavljanjem fotografija na neku društvenu mrežu. Sa druge strane, često se dešava da neko dete zaista privuče pažnju određenog pedofila koji je često u našoj blizini i time što mi objavljujemo podatke svog deteta, fotografije svog deteta, mi ga direktno dovodimo u opasnost —ističe Jurić.
Grinder velika opasnost za decu
Ukazuje da je Instagram mreža gde se desilo najviše zloupotreba fotografija, ali da je posebno opasna mreža Grinder.
“Ona je vrlo specifična društvena mreža zato što se tu uglavnom okuplja LGBT populacija, a veliki broj naše dece zapravo jeste tu prisutan iako nisu neke druge seksualne orijentacije, nego im je to interesantno, radoznali su i onda zapravo tu naprave određene profile. Samo komunikacija na toj mreži može da bude vrlo, vrlo opasna zato što može da se koristi kao manipulacija ili ucena time što će neki predator pretiti da će javno objaviti tu prepisku koja može da diskredituje samo dete”, ukazuje Jurić.
Pored društvenih mreža, mesto gde se često događaju zloupotrebe jesu igrice, ukazuje Jurić.
Igor Jurić smatra da decu ne treba špijunirati, ali da treba biti oprezan i pratiti s kim se i kako deca dopisuju i da li poznaju te ljude.
“Svaki roditelj treba zapravo da ima spoznaju gde je dete, kako se ponaša, sa kim se nalazi”, zaključio je Jurić.
Podjednako ugroženi devojčice i dečaci
Ukazuje da su, kada govorimo o seksualnom zlostavljanju dece na internetu, sada slučajevi zlostavljanja devojčice i dečaka potpuno ujednačeni.
“Ima više faktora koji su dovele do toga, najveći je zapravo taj da su dečaci sada mnogo više na društvenim mrežama, potpuno su se otuđili, nemaju više socijalni život i onda kada i treba da stupe u kontakt u realnom životu sa osobom suprotnog pola često niti imaju hrabrosti, niti znaju kako to da urade, zato im je zapravo internet jedan dobar alat gde oni žele da stupe u kontakt sa devojčicama, osobama suprotnog pola. Međutim, upravo to znaju predatori i onda vrlo lako dečaci upadaju u zamku”, navodi Jurić.
“Kada govorimo o fizičkim kontaktima, još uvek su devojčice ugroženije nego dečaci”, dodaje Jurić.
Apeluje na građane da ukoliko uoče sumnjiv sadržaj na internetu to prijave Net patroli.
Jurić: Gajim nadu da je Danka živa
Govoreći o slučaju dvogodišnje Danka Ilić navodi da u njemu još uvek postoji nada da je Danka živa.
“Ja nemam nikakva saznanja da bih mogao da dokažem tu neko moju teoriju ali imam ono životno neko saznanje. Ja se zaista nadam da postoji taj tračak nade koji će nas sve na neki način obradovati, da postoji mogućnost da se devojčica pronađe. Zaista su te šanse izuzetno male, mi smo svi toga svesni ali ja nekako s obzirom da se naša organizacija bavi problemom nestale dece ne mogu da odustanem i neću da odustanem i da ne verujem jednostavno da ta šansa ne postoji”, zaključio je Jurić.
