Novosađani kojima je potrebna pomoć u čuvanju dece, svakodnevno ili povremeno na nekoliko sati, teško nalaze bebisiterke kojima mogu da veruju, pa se, prilikom izbora osobe koja će provoditi vreme sa njihovim mališanima, najčešće oslanjaju na intuiciju ili preporuke prijatelja.
Za tu uslugu dadiljama plaćaju od 200 do 400 dinara po satu ili 180 evra mesečno.
Produženo radno vreme, rad u drugoj smeni, a ponekad i želja da se veče provede sa prijateljima, glavni su razlozi zbog kojih Novosađani unajmljuju bebisiterke. Bez pomoći dadilja mnogi roditelji ne bi uspeli da uklope sve obaveze ni da dan traje 38 sati, pa zato, kako sami kažu, kada jednom nađu osobu kojoj mogu da veruju, trude se da je zadrže, pa makar je plaćali i dvostruko više.
Za unajmljivanje bebisiterki Novosađanke se odlučuju tek kada dođe vreme da se vrate na posao posle porodiljskog.
– Morala sam da se vratim na posao kad je Aksinja imala tek osam meseci, pa nismo mogli da je upišemo ni u jedan vrtić gde bismo mogli bez brige da je ostavimo do večeri. Sigurno sam dva meseca provela tražeći osobu kojoj bih mogla da verujem. Tek kada su nam porodični prijatelji, čiji su blizanci krenuli u školu, preporučili gospođu Jasnu, vaspitačicu po obrazovanju i zaista prijatnu ženu, rešili smo problem i to na pravi način – priča Novosađanka Valentina Marčin.
Naravno, ima i drugačijih iskustava. Porodica Kuzmanović je, posle nekoliko navrata da nađe dadilju koja će im biti na raspolaganju subotom i povremeno u večernjim satima, ipak odlučila da koristi „baka servis“.
Onima kojima bake žive suviše daleko, na raspolaganju su i bebisiterke iz jedine agencije za čuvanje dece. U agenciji „Naša dadilja“ taj posao rade medicinske sestre i vaspitačice koje, osim diploma, imaju i preporuke psihologa.
– Imamo vrlo stroge kriterijume za primanje radnica. To su uglavnom mlađe žene, vaspitačice ili medicinske sestre po obrazovanju, a nakon sastanka sa nama, odgovarajući kandidati obavezno razgovaraju i sa psihologom. Zavisi od potreba, naše dadilje decu mogu da čuvaju za veče ili tokom vikenda, i to na poziv, ali mogu da budu unajmljene i na mesec dana. Uglavnom ista dadilja uvek čuva decu iz jedne porodice – priča dadilja Ana Janković i dodaje da je mesečna cena dadilja koje decu čuvaju osam sati dnevno 180 evra.
Iako su Novosađani prilično nepoverljivi prema ženama koje usluge čuvanja dece nude preko oglasa, to je ipak najzastupljeniji način pronalaska dadilje, pa se svakom izdanju mogu pronaći oglasi: „Čuvala bih decu kod sebe“, „Čuvala bih dete od pet do sedam godina“, „Čuvam decu za 200 dinara po satu“… Mnoge od njih tvrde da se ovim poslom bave godinama, a istovremeno čuvaju i po nekoliko dece.
Cene usluga zavise od obrazovanja žena. Dok one sa diplomom pedagoga traže pet evra po satu, druge mališane čuvaju za 200 dinara po satu, dok je cena čuvanja dece mlađe od godinu dana znatno viša.
Loša iskustva sa dadiljama
– Pokušali smo sa tri žene, ali ni u jednu nismo imali dovoljno poverenja. Bilo je raznih problema. Na primer, jedna je kaznila četvorogodišnjeg Marka i terala ga da spava bez večere, a razlog je bio taj što nije želeo da pojede spanać. Raspitivali smo se i preko prijatelja, ali smo na kraju, ipak, bili primorani da decu vozimo kod bake u Begeč ili da baku dovezemo do nas – kaže Miloš Kuzmanović.
Komentari (0)