Znate li za sličnosti između majčinog mleka i maslinovog ulja? Hemijski sastav majčinog mleka jedinstven je i najbolje prilagođen potrebama dojenčadi tokom prvih meseci života – ipak je to najbolja hrana za dojenčad.
Masti su u majčinom mleku zastupljene u približno 50% energetskog udela, a vrsta masti koja preovladava je jednostruko nezasićena masna kiselina – oleinska. Upravo ona masna kiselina koja preovladava u maslinovom ulju!
Osim toga, esencijalna masna kiselina – linolna – jednako je zastupljena u majčinom mleku kao i u maslinovom ulju. Sve ove činjenice idu u prilog upotrebi maslinovog ulja u ishrani dojenčadi kada se započne sa dohranom, odnosno sa kašicama od povrća, mesa i ribe, kojima se neretko dodaju i žitarice.
Masti služe kao izolator od temperaturnih promena, oblažu organe, održavaju kožu zdravom, pomažu u apsorpciji vitamina topljivih u mastima – A, D, E i K. Masti služe i kao skladišna energija, a za dojenčad i decu koja brzo rastu masti su i važna gradivna materija. Masne kiseline su gradivni materijal, naročito za mozak, koji je kod deteta nesrazmerno velik u odnosu na odraslu osobu i troši oko 50% energije unesene hranom. U tom pogledu posebno su važne nezasićene masne kiseline.
Foto: Canva
No za razliku od drugih vrsta masti, esencijalne masne kiseline ne mogu se sintetisati u telu i zato se moraju unositi hranom. Dve su esencijalne masne kiseline – linolna i alfa-linolenska, a u organizmu služe kao prekursori omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Bitne su za razvoj mozga, vida, sintezu supstanci sličnih hormonima koje moduliraju brojne procese u organizmu, te za zdravlje kože.
Važno je zapamtiti da nisu sve masti jednake. Neke treba unositi češće, a neke valja izbegavati. Za dojenčad i decu masti su izuzetno važne hranjive materije i stoga nikakva restrikcija u prvih nekoliko godina života ne dolazi u obzir. To u praksi znači da nije preporučljivo davanje obranog mleka i mlečnih proizvoda
Tri su osnovne vrste masnoća: zasićene, jednostruko nezasićene i višestruko nezasićene. Masti u hrani obično se nalaze kao mešavina zasićenih i nezasićenih masnoća, međutim, neke namirnice, naročito one biljnog porekla, sadrže viši udeo nezasićenih dok životinjske obično sadrže više zasićenih masnoća.
- Višestruko nezasićene masti najzastupljenije su u ribi, semenkama, orašastim plodovima, te uljima suncokreta, soje i šafranike.
- Jednostruko nezasićene masti najzastupljenije su u maslinovom ulju, ulju od uljane repe, majčinom mleku i avokadu.
- Zasićene masti najzastupljenije su u crvenom mesu, pavlaci, punomasnim mlečnim proizvodima i palminom ulju.
Tokom prvih šest meseci, majčino mleko sadrži svu potrebnu količinu kalorija i masti za dojenčad. Od šestog meseca do godine dana, iako se uvode nove namirnice i izvori masnoća, majčino mleko i dalje ostaje osnovni izvor masti u ishrani. Celu prvu godinu masti čine približno polovinu energetskih potreba. Tek nakon prvih nekoliko godina života, udeo masnoća u ishrani deteta treba smanjivati i postupno preći na 30% do 33% ukupne energije, koliko bi prema preporukama trebale konzumirati zdrave odrasle osobe.
Najsličnija masnoća
Budući da su bebe od prvih dana života naviknute na unos oleinske masne kiseline putem majčinog mleka, najsličnija masnoća s kojom valja nastaviti i tokom dohrane je maslinovo ulje. Osim što sadrži oleinsku masnu kiselinu, obezbeđuje mladom organizmu preko potrebne esencijalne masne kiseline (linolnom i alfa-linolenskom) koje se ne mogu sintetisati i stoga ih valja unositi hranom.
Esencijalne masne kiseline nužne su za adekvatan rast, očuvanje zdravlja kože, vida, mozga i brojne druge telesne funkcije.
Ekstra devičansko maslinovo ulje pogodno je za primjenu u ishrani dojenčadi. Mera zasićenih i nezasićenih masti u maslinovom ulju sličan je merama u majčinom mleku. Takođe, sadržaj esencijalne, linolne masne kiseline u 100 ml majčinog mleka jednak je sadržaju linolne masne kiseline u jednoj kašičici maslinovog ulja. Dodatak maslinovog ulja obroku za dojenče nakon navršenih šest meseci života služi kao izvor esencijalnih masnih kiselina te potpomaže rast i neurološki razvoj.
Foto: Canva
Ekstra devičansko maslinovo ulje ujedno je izvor antioksidansa, naročito vitamina E, beta karotena i polifenola, molekula koje neutraliziraju potencijalno štetne slobodne radikale i tako pospešuju prirodnu otpornost organizma.
Unos adekvatnih vrsta masti tokom najranijeg detinjstva važan je za stvaranje dobrih uslova za zdravlje kasnije u životu. Danas se bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti nazivaju pedijatrijskim bolestima jer se smatra da imaju korene u najranijem detinjstvu.
Zdravom dojenčetu koje se hrani majčinim mlekom nije potrebna druga hrana do približno 6 meseci starosti. Nove namirnice uvode se pojedinačno u razmaku od nekoliko dana, postupno povećavajući količinu do punog obroka. Nakon mlečno-žitnih i voćnih kašica, u prehranu se uvode kašice od povrća s dodatkom biljne masnoće i mleka, a kasnije mesa, ribe, iznutrice i žumanca.
U hranu za dojenčad ne stavlja se so niti drugi začini, a valja izbegavati i dodavanje šećera. Nasuprot tome, dodatak masnoća se preporučuje, posebno kada se započne sa kašicama od povrća, mesa i ribe, obično od šest meseci starosti.
Maslinovo ulje posebno se preporučuje kao dodatak kašicama za bebe, zbog specifičnog lipidnog profila, ali i zbog sadržaja brojnih drugih molekula s blagotvornim delovanjem na zdravlje.
- Kašičicu maslinovog ulja valja dodati u obrok i supe od povrća, kako bi im se poboljšao ukus i nutritivna i energetska vrednost.
- Takođe, jedna kašičica maslinovog ulja dodaje se obroku variva od povrća, sa ili bez mesa, ribljoj kašici i pireu od povrća.
Dodatak kašičice maslinovog ulja kašicama od povrća, osim što osigurava izvor korisnih masti i kalorija, ujedno pospešuje apsorpciju vitamina topljivih u mastima – A,D, E i K. Spomenuti vitamini, koji se nalaze u povrću, ne bi se mogli adekvatno apsorbovati bez prisustva određene količine masti.
Komentari (0)