Postoji nekoliko metoda vantelesne oplodnje. Svaka od njih se primenjuje kod različitih tipova problema sa kojima se parovi suočavaju i svaka ima različit procenat uspešnosti.
Inseminacija je potpomognuto unošenje spermatozoida u matericu pomoću katetera u vreme ovulacije, pod uslovom da su oba jajovoda kod žene prohodna.
Inseminacija se radi onim parovima kod kojih je uočeno sledeće: umereno smanjen broj i pokretljivost spermatozoida, prisustvo antitela na spermatozoide, kod žena sa blagim oblikom endometrioze, kod žena sa lošim kvalitetom cervikalne sluzi i kod parova sa nepoznatim uzrokom steriliteta.
Utvrđeno je da je uspešnost inseminacije veća kod stimulacije ovulacije, nego u prirodnom ciklusu. Stimulacija ovulacije je blaga da ne bi došlo do razvoja većeg broja folikula – optimalan broj je dva.
Monitoring razvoja folikula obavlja se pomoću ultrazvučnog aparata dva do tri puta u toku stimulacije.
Hormonske pretrage se rade kako bi se odredila zrelost jajne ćelije, a potom odredio i “tajming” za stop injekciju (pregnyl) i potom inseminaciju.
Uzimanje uzorka spermatozoida za obradu u laboratoriji radi se istog dana kada i inseminacija (izuzetno se sperma odmrzava ako je sačuvana na ovaj način zbog odsustva partnera u zahtevanom periodu).
Uspešnost po ciklusu je oko 35%.
Komentari (0)