Zašto su mame preduzetnice i dalje diskriminisane u odnosu na zaposlene majke

Kada rodi bebu, ona ne dobija platu, već naknadu manju nego što bi imala zaposlena žena koja radi za nju. Od tako umanjene naknade mora da plaća i doprinose, ukoliko ne želi prekid staža. A kad rodi treće dete, neće imati pravo na dve godine odsustva sa posla koje imaju zaposlene majke.

Ovo su tri osnovna razloga zbog kojih roditeljska udruženja traže promenu zakona kojima bi mame preduzetnice dobile ista prava kao zaposlene žene.

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom čekaju usvajanje u srpskom parlamentu. Stvari su se, kako ističu predstavnici roditeljskih udruženja, konačno pomerile u pozitivnom pravcu. Ali, po svemu sudeći – nedovoljno.

Tri godine borbe za promene ovog osnovnog propisa, koji između ostalog reguliše i obračun plata porodiljama u Srbiji, konačno su dale prve rezultate: zaposlene porodilje imaće garantovan minimalac u prva tri meseca po rođenju deteta, ispravljena je i nepravda za mame poljoprivredne osiguranice.

Takođe, roditelji dece sa smetnjama u razvoju više neće birati između naknade zarada i dodatka za tuđu negu i pomoć, a mame sa visokim platama neće imati ograničenu zaradu tokom porodiljskog odsustva na tri prosečne, već pet prosečnih zarada – upravo na onoliki iznos na koji im poslodavac i plaća pripadajuće doprinose. 

Jasmina Mihnjak, urednica našeg portala Bebac.com, za portal N1 pojašnjava da su preduzetnice zakonom svrstane u kategoriju žena koje imaju pravo samo na ostale naknade po osnovu rođenja deteta.

– Preduzetnice se ne vode kao zaposlene žene i za njih važe neka druga pravila. Najavljene izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ne odnose se na njih, što je veliki problem, i na to smo ukazivali i na sastanku sa premijerkom, koja je obećala da će se to rešavati – navodi Jasmina Mihnjak.

Problem koji imaju mame preduzetnice ne tiču se samo ovog zakona.

– Njima tokom porodiljskog odsustva ne teče staž, već moraju iz već umanjenih naknada koje dobijaju da plaćaju doprinose – kaže Jasmina Mihnjak.

Žene koje samostalno obavljaju delatnost, odnosno imaju svoju preduzetničku radnju, ostvaruju pravo na novčanu naknadu u trajanju od 12 meseci.

– Ako je u svojoj preduzetničkoj radnji jedina zaposlena, mama preduzetnica može da privremeno zatvori svoju radnju i odjavi delatnost u APR-u; u tom slučaju ima prekid u osiguranju i prima samo neto zaradu. Ne ide joj radni staž, ako ga sama od neto iznosa novčane naknade ne uplaćuje. Druga opcija je da imenuje poslovođu koji mora biti u radnom odnosu ako nije član domaćinstva. I tokom trajanja porodiljskog odsustva, mama preduzetnica mu mora uplaćivati doprinose za obavezno socijalno osiguranje po osnovu lične zarade u iznosu od 37,8 odsto – objašnjava za N1 urednica našeg portala.

Ako, pak, ova mama u svojoj preduzetničkoj radnji ima zaposlene, ona nekog od njih može da imenuje za poslovođu.

– Naknadu u tom slučaju ostvaruje u zavisnosti od toga da li je i sebe prijavila kao zaposlenu ili je i dalje preduzetnica. Ako je i dalje preduzetnica, ne ostvaruje naknadu kao ostale žene.
 

Porodiljsko odsustvo za mame preduzetnice >>
 

Naknada za zaposlene porodilje računa se tako što se saberu plate u poslednjih 18 meseci i zbir podeli sa 18. To znači da zaposlena porodilja koja je primala istu platu tokom 18 meseci, može da računa da će toliko primati i tokom porodiljskog odsustva. Problem je sa mamama koje su u tih godinu i po radile tokom manjeg broja meseci – deljenjem sa 18 njima se plata značajno smanjuje. Po novom zakonskom rešenju, samo u prva tri meseca posle porođaja garantovan im je minimalac. Nakon toga – prema proseku.

– To znači da će mama preduzetnica dobiti manje novca na porodiljskom u odnosu na mamu koja je angažovana po ugovoru u radu u privatnoj ili državnoj firmi, a koja je prethodno imala istu platu – objašnjava Jasmina Mihnjak.

Rešenje je da preduzetnice dobiju zakonom isti tretman kao – zaposlene žene.

Jovana Ružičić, osnivačica udruženja „Centar za mame”, podseća da je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom donet pre tri godine, koliko traje i borba roditeljskih udruženja da se ovaj problem reši.

– Nastavljamo sa borbom. Tražićemo da se vremenski period za obračun naknada porodiljama smanji sa 18 na 12 meseci ili da se minimalna zarada postavi kao donja granica, kako ne bi bile oštećene sve žene koje nisu imale posao bez prekida tokom 18 meseci. Ovo što je sada usvojeno – garantovana minimalna zarada – odnosi se samo na prva tri meseca, što se zakonski zove porodiljsko odsustvo. Nakon toga se prelazi na devet meseci odsustva za negu deteta, kada naknada porodiljama može da bude drastično niža od plate – objašnjava Ružičić.

Kao ilustraciju Ružičićeva navodi primer žene koja je zaposlena 12 meseci pre otvaranja porodiljskog bolovanja i koja je primala zaradu 50.000 dinara – ona sada tokom odsustva radi nege deteta prima oko 33.000 dinara kao naknadu zarade, odnosno 17.000 dinara manje nego što bi joj bila plata.

Ona ukazuje da roditeljska udruženja imaju i „čvrsto obećanje predsednice vlade da će se rešiti i nepravedan položaj mama preduzetnica koje ovim zakonom nisu u istom položaju i nemaju jednaka prava kao mame koje su u radnom odnosu.
 

Ana Brnabić: Preduzetnice ne smeju biti diskriminisane >>
 

– Na sastanku sa premijerkom skrenule smo pažnju i na neravnopravan položaj mama preduzetnica kojima su naknade na odsustvu umanjene, nisu im plaćeni porezi i doprinosi, nemaju pravo na dve godine plaćenog odsustva za treće i četvrto dete i njihovi partneri ne mogu da koriste takozvano porodiljsko odsustvo – istakla je Jovana Ružičić.

Inicijativu „Jednako (p)bravo za mame” za ključne izmene ovog zakona pokrenula su udruženja: Bebac.com, Centar za mame, Udruženje roditelj i Srbija u pokretu. Njihove predloge za imene Zakona, kako ističu, potpisalo je više od 17 000 građana i građanki.
 

USPELI SMO: Usvojene prve izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici >>