Ako ste očekivanja o porođaju stvarali isključivo prema utiscima koji ste dobili iz filmova, mogli biste se ozbiljno razočarati.
Od prvog truda do bebe u naručju nikada nije put koji traje desetak sekundi ili nekoliko minuta. Čak ako ste i svesni toga, imajte na umu da je upravo najbolniji deo u filmovima preskočen.
Put do bolnice nikada neće biti u jurećem automobilu gde vas vozač izlaže većoj opasnosti svojom vožnjom, nego što je ona da se porodite u automobilu.
Nećete se pretvoriti u emocionalnu ludakinju. Sasvim je normalno da hormoni luduju, pogotovo u danima pred porođaj, ali u filmovima se tada žene prikazuju kao dezorijentisane i bez mogućnosti kontrolisanja sopstvenih radnji i reči, što je daleko od istine.
Pucanje vodenjaka i mlaz vode dok stojite u javnosti vrlo verovatno vam se neće dogoditi. Tek kod manje od 15 odsto trudnica zaista dođe do naglog oticanja plodove vode, ali i dalje ne onako naglog kao u filmovima.
Nećete biti puni energije i vedri. Možda prvih nekoliko minuta i hoćete, ali izdržati ceo porođaj i trpeti bol uz smešak nije ni blizu istine.
Sekund nakon što je beba rođena dobijate je u naručje i odlazite u sobu. Posteljica, sećate se posteljice? I nju morate istisnuti, a osim toga beba mora proći određene testove, kontrole, merenje i higijenu pre nego vam stigne u naručje.
Prvi pogled na bebu neće vam priuštiti filmski prizor. Beba će verovatno biti dezorijentirana i smežurana, a ne lepe mekane glatke kože kao u filmu. Za to bi ipak trebalo pričekati nekoliko dana nakon što se beba rodi.
Žene u filmovima često optužuju partnera kako je on kriv za sve, dok u stvarnom životu nijedna majka verovatno to nije izgovorila.
Komentari (0)