Kako bi izbegli stres, uživali u sreći i ređali pobede, morate se osloboditi perfekcionizma. Evo kako…
Perfekcionizam ima dva aspekta.
Prvi aspekt obuhvata tendanciju ka nerealistično visokim očekivanjima prema sebi, drugima i životu uopšte. Drugi aspekt obuhvata preveliku zaokupljenost sopstvenim “manama” i greškama koje se javljaju pri nekoj najčeše profesionalnoj aktivnosti. Postoji tendencija ka fokusiranju na ono što smatrate da je loše i negativno, dok se pozitivne karakteristike zanemaruju.
Perfekcionizam može biti posledica niskog samopouzdanja.
To je unutrašnja kritika na svaki vaš trud, koja vas ubeđuje da ništa nikada neće biti dovoljno dobro. Može vas dovesti do stresa, iscrpljenosti i sagorevanja. Svaki put kad vam vaš perfekcionizam poruči da je “trebalo” , da ste “morali”, da “niste smeli” uraditi nešto na određen način, on vas “gura” u anksioznost. Što ste veći perfekcionista, više ćete se osećati anksiozno.
Prevazilaženje perfekcionizma podrazumeva suštinsko menjanje vašeg stava prema sebi i prema životu uopšte. Prikazaćemo neke smernice koje vam mogu pomoći u tome.
Odustanite od ideje da vredite onoliko koliko ste postigli.
Spolja vidljiva dostignuća predstavljaju način na koji društvo meri “vrednost” i “socijalni status”. Ali da li treba dopustiti društvu da vrednuje vas kao osobu?
To je veštački konstruisan sistem vrednosti koji su verovatno i vaši roditelji preneli na vas. Suprotno tome, treba usvajati ideju da vi vredite samo zato što postojite kao i sva druga bića na ovoj planeti. Pokušajte da razvijate kod sebe težnju da vas ljudi prihvate zbog vas samih, a ne zato što ste nešto postigli.
Prepoznajte i prevaziđite perfekcionistički način razmišljanja
Perfekcionizam se menifestuje između ostalog kroz način na koji se vi obraćate sebi. Tri načina razmišljanja su karakteristika perfekcionističkog stava:
“Treba/Moram razmišnje”, “Sve-ili-ništa razmišljanje” i “Preterana generalizacija”.
Primeri za ova tri načina razmišljenja bi bili sledeći: “Ja moram uraditi ovo kako treba.”, “Ne smem praviti greške”; “Sve je ovo pogrešno” , “Ja ovo ne mogu uopšte uraditi kako treba”; “Ja uvek uradim stvari nakaradno”, “Ja nikada neću moći da uradim ovo”.
Kada prepoznate ovakve rečenice u kojima se obično pojavljuju reči kao što su moram, treba da, uvek, nikad, sve, ništa potrebno ih je zameniti suprotnim rečenicama koje neće podržavati perfekcionizam.
Te rečenice bi bile sledeće: “Uradiću najbolje što mogu”, “U redu je praviti greške”; “Nije sve loše. Postoje neki delovi koji su dobri, a ne neki zahtevaju dodatnu pažnju”, “Ako ovaj zadatak podelim na dovoljno male korake, moći ću da ga obavim”; “Jednostavno nije tačno da ja otaljam stvari. U ovom konkretnom slučaju, vratiću se i obaviti neophodne ispravke”, “Ako budem išao postepeno i ulagao trud, nakon nekog vremena postićiću ono što sam nameravao da uradim”.
Nije lako odmah zameniti “perfekcionističke” rečenice odnosno misli novim racionalnijim mislima. Pravi put ka tome je prepoznati ih, uvideti da su pogrešne i postepeno ih izbacivati i uključivati nove.
Prestanite da preuveličavate značaj malih grešaka
Jedan od najproblematičnijih aspekata perfekcionizma je težnja ka fokusiranju na sitnim greškama. Perfekcionisti su skloni da budu veoma strogi prema sebi za malu, jednominutnu grešku kaja ima slabe ili nikakve posledice.
Kad razmišljate o važnosti greškaka koje ste napravili danas, pokušajte da razmislite koliko će one biti važne za mesec dana? Ili za godinu dana? U 99.9 odsto slučaja, greške će biti zaboravljene u veoma kratkom vremenskom periodu. Nema pravog učenja bez grešaka ili zastoja. Ni jedan uspeh nije nikada postignut bez mnogo padova na tom putu.
Komentari (0)