Stručnjaci tvrde da oni kojima je zbog psihičkih problema najpotrebnija profesionalna pomoć, najmanje posežu za njom.
Dok jedan od pet odraslih Amerikanaca boluje od nekog oblika psihičkog poremećaja, tek oko 46-65 odsto osoba s umerenim do jakim problemima zaista krene na lečenje, podaci su Administracije za servise zavisnosti i mentalnog zdravlja. Ako čovek ne zna da ”identifikuje” šta ga muči, on nužno nepotrebno pati, njegovi problemi se produbljuju, a imunološki sistem biva narušen.
– Što pre neko potraži pomoć, to će biti jednostavnije da mu se pomogne i izbeći će se nepotrebni stres – izjavio je psiholog Daniel J. Reidenberg.
Dr Meri Alvord kaže da se u najvećem broju slučajeva ljudi ustručavaju da potraže pomoć psihijatra zbog predrasuda. Kao neke od najčešćih ona navodi to što mnogi veruju da samo ”ludi” ljudi idu kod doktora za psihu, da je prihvatanje pomoći znak slabosti, da su terapije preskupe i da oduzimaju mnogo vremena ili da će se ”navući” na neke antidepresive. Međutim, ništa od toga nije istina.- Vaša terapija može se odvijati jednom sedmično ili čak jednom u dve nedelje, a problem je moguće rešiti bez konzumacije ikakvih lekova – objašnjava Alvord.
Evo u kojim situacijama je evidentno da vam je potrebna pomoć psihijatra, psihologa ili socijalnog radnika.
Osećanja su vam preterano intenzivna
Svi smo ponekad tužni ili ljuti, ali koliko intenzivno i često se to događa? Ako se ponavlja i značajno utiče na vaše svakodnevne aktivnosti, vreme je da potražite pomoć.
Dr Alvord kaže da možete čak imati osećaj da vas osećaji parališu ili zbog njih upadate u paniku, a tada definitivno treba da potražite pomoć.
Duša oboli kao i sve drugo
Preživeli ste traumu i ne možete da prestanete da razmišljate o njoj
Bol zbog gubitka nekog člana porodice, prekida veze ili gubitka posla može biti i više nego dovoljno za savetovanje.
– Obično se nadamo da ”vreme leči sve” i da će ti osećaji nestati sami od sebe, a to se, nažalost, retko dešava. Tuga zbog gubitka može jako da utiče na naše svakodnevno funkcionisanje, a nekada čak i da vas odvede u depresiju – kaže dr Meri Alvord.
Počeli ste da zloupotrebljavate neku naviku da biste se nosili sa situacijom
Ako shvatite da ste počeli sve više da pijete, koristite neka opojna sredstva ili se konstantno prejedate zbog osećaja ili situacija sa kojima treba da se suočite, to može biti signal za uzbunu.
Na poslu sve više grešite i neproduktivni ste
Promena ponašanja na poslu koja se najčešće tiču loše organizacije, zaboravnosti, kašnjenja i ne postizanja očekivanog, učestale su među osobama koje se muče s emotivnim ili psihološkim problemima.
– Moguće je da ste zbog psihičkih tegoba jednostavno ”isključeni” od onoga što radite – kaže dr Reidenberg.
Nemate volje za aktivnosti u kojima ste nekada uživali
Ako vas više nimalo ne vesele odlasci na kafu sa drugaricama, čitanje knjiga, gledanje filma sa partnerom ili porodična okupljanja, a donedavno ste uživali u tome, to bi mogao biti ozbiljan pokazatelj drugih tegoba.
Vaša veza ili brak su sve više nabijeni tenzijom
Ako više ne možete da se otvorite voljenoj osobi i razgovarate sa njom o tome kako se osećate, ili jednostavno imate utisak da vas ne razume već vam samo stvara dodatni pritisak, možda bi trebalo da posetite porodičnog terapeuta.
Vaši prijatelji vam kažu da su zabrinuti
Često ljudi iz našeg bliskog okruženja mnogo bolje od nas samih primete našu uznemirenost ili ”provale” uzroke našeg neraspoloženja.
– Ako vas blizak prijatelj zabrinutim tonom pita kako se osećate i da li ste razmišljali da odete kod nekoga sa kim možete da porpičate o svom raspoloženju, verovatno bi trebalo da ga poslušate – kaže dr Reidenberg.
Komentari (0)