Tegobe prouzrokovane vrućinom mogu da pogode svakoga. Javljaju se u trenutku kad telo više ne može znojenjem da reguliše temperaturu. Znoj, u slučaju produženog i intenzivnog izlaganja vrućini, nije dovoljan, a čitav niz faktora dodatno komplikuje život. Visoka vlažnost usporava znojenje, a tu su i starost, gojaznost, dehidratacija, neki lekovi, alkohol, slaba cirkulacija itd.
Iscrpljeni od vrućine
Najčešće pogađa starije osobe, osobe s visokim pritiskom, fizičke radnike i sportiste. Nastaje kad se znojem izgubi velika količina vode i soli. Gubitak tečnosti može da napravi probleme sa cirkulacijom, pa čak i sa moždanim funkcijama.
– Znaci iscrpljenosti: obilno znojenje, hladna i vlažna koža; grčevi u mišićima, slabost, vrtoglavica, glavobolja, mučnina ili povraćanje, zbunjenost, strepnja, nesvestica, usporeni i slabi otkucaji srca.
Toplotni grčevi
Nastaju uglavnom nakon velikih napora i kod osoba koje se mnogo znoje. Znojenjem se smanjuje koncentracija vode i soli u telu, količina kalijuma i magnezijuma.
– Simptomi: iznenadni, jaki grčevi u rukama, listovima ili stopalima i tvrdi, osetljivi mišići.
– Osip od toplote
Kožu može da iritira preobilno znojenje ili vrelo i vlažno vreme. Najčešće ‘žrtve’ su mala deca. Osip se javlja u obliku grupa malih crvenih bubuljica ili plikova, na vratu, dekolteu, preponama, ispod dojki i u pregibima udova.
Toplotni udar
Nastaje kad telo više ne može da reguliše temperaturu niti da se rashladi. Telesna temperatura zna naglo da skoči – u razmaku od 10 do 15 minuta može da dosegne i 41°C. Može da se pojavi iznenada, bez prethodnih simptoma iscrpljenosti. Neophodna je hitna lekarska pomoć, jer može da izazove trajni invaliditet ili smrt.
– Simptomi: visoka temperatura; crvena, suva i vruća koža, bez znoja; brzi otkucaji srca (160-180/min); vrtoglavica, glavobolja, umor, mučnina i povraćanje, zbunjenost, dezorijentisanost ili gubitak svesti; nedostatak vazduha, grčevi, krv u urinu ili stolici.
Saveti za prvu pomoć
– Grčevi – sklonite se sa sunca, pijte vodu, pojedite nešto slano, lagano masirajte mišiće; ako sve to ne pomogne, obratite se lekaru.
– Osip – osušite kožu, stavite talk (ne kremu!).
– Iscrpljenost – što pre pozovite lekara; leči se nadoknadom tečnosti i soli (sok od paradajza); treba ležati u hladnoj prostoriji s malo podignutim nogama.
– Toplotni udar – neophodna je hitna lekarska pomoć; dok čekate lekara, pokušajte da spustite temperaturu. Na prepone, vrat i ispod pazuha smete da stavljate kese s ledom.
Najbolja zaštita
– Izbegavajte sunce, ostanite u hladnim prostorijama.
– Tokom dana uzimajte male obroke i pijte mnogo tečnosti.
– Izbegavajte alkohol i kofein.
– Nosite šešir i laganu odeću svetlih boja.
– Koristite kreme sa viskom UV zaštitom.
– Ako morate da boravite na velikoj vrućini u zatvorenim prostorijama, koristite ventilatore da biste podstakli kruženje vazduha.
– Hroničnim bolesnicima (srčani i plućni, oni s niskim i visokim pritiskom, astmatičari) ne preporučuje se pušenje, fizički napor, čekanje u redovima, boravak u zagušljivim prostorijama i u zagušljivom prevozu.
– Alergičnim osobama mogu da smetaju klima-uređaji. Kad se filteri ne menjaju, erkondišn postaje odlična podloga za razvijanje bakterija.
– Alergične osobe treba obavezno da nose pumpice i da piju što više vode, u koju je dodan limun, sok ili so.
Komentari (0)