Više od pet odsto dece mlađe od tri godine, i oko četiri odsto odraslih alergično je na neku vrstu hrane. Ali dobro je, kažu lekari, što se kod polovine dece već kad napune šest godina gube simptomi alergije.
Kikiriki, jaja, mleko, pšenica, riba najčešće su namirnice na koje se javljaju alergijske reakcije. Problem je što su mnogi istovremeno alergični na određenu hranu i na polen ili ambroziju čija sezona tek počinje. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da treba dobro ojačati organizam pre nego što alergeni zajednički “udare” na nos, oči ili pluća.
Dr Olika Drobnjak Tomašek, načelnik Odeljenja alergologije i imunologije KBC “Bežanijska kosa”, objašnjava da je alergija na hranu neželjena reakcija organizma na pojedine belančevine iz namirnica:
– Imuni sistem ume pogrešno da prepozna belančevinu iz hrane kao neprijatelja, na isti način kao što u normalnim okolnostima prepoznaje neku bakteriju, virus, gljivicu, ili parazita. Tako stimulisan, imunitet stvara veliki broj antitela, (IgE antitela) koja imaju zadatak da se suprotstave napadaču. Kao rezultat te borbe oslobađa se veliki broj tzv. medijatora alergijske reakcije, histamina, u cirkulaciju. A odatle deluju na različite organe: na kožu, respiratorni sistem, kardiovaskularni, digestivni, nervni.
Alergijska reakcija na hranu se češće javlja kod osoba sa atopijskom konstitucijom, onih koji su već alergični na polen, prašinu, grinje.
– Neželjene reakcije na hranu, međutim, nisu uvek imunološki posredovane. Postoje i tzv. intolerancija, odnosno nealergijska preosetljivost ili pseudo-alergijska reakcija, koje ne bi trebalo mešati sa alergijskim reakcijama, kaže dr Drobnjak Tomašek. – U reakcijama intolerancije nema formiranja IgE antitela. Tu se radi o nedostatku određenih enzima u organizmu, tako da sastojak hrane ne može da bude adekvatno razgrađen.
Za razliku od pravih alergijskih reakcija, ove se obično jave kasnije i imaju hroničan tok. I njih ređe izazivaju namirnice, već sintetske ili prirodne boje, aditivi i konzervansi u hrani.
Nije retkost da onaj ko je alergičan na neku namirnicu istovremeno kija i za vreme cvetanja ambrozije. Alergijski odgovor se javlja na isti protein iz dva različita izvora. To je, prema rečima dr Tomašek, takozvana unakrsna reaktivnost:
– Osoba alergična na neki protein iz kravljeg mleka može da ispolji alergijsku reakciju na isti takav protein iz soje. Ili, osoba sa alergijom na lateks, koja obično ispoljava kontaktni alergijski dermatitis, istovremeno pokazuje alergijsku reakciju na banane, kivi, avokado – navodi Drobnjak Tomašek.
Takođe, neke osobe koje imaju alergiju na neki protein koji se nalazi u polenima određenih trava ili korova, i koje imaju alergijski rinitis, ili astmu, ili kontaktni alergijski dermatitis, mogu da ispolje alergijsku reakciju na jagode, jabuke, breskve, lubenice, krastavce.
I SUSAM IRITIRA NOS
Najčešće namirnice na koje se javljaju prave alergijske reakcije jesu: kikiriki i svi orašasti plodovi, u poslednje vreme i susam, jaja (pretežno se javlja alergija na belance, mleko (kravlje, kozje, ovčije), soja, pšenica, riba, plodovi mora, voće, najčešće jagode, zatim neke vrste povrća, začini.
Komentari (0)