Foto:

Jelovnik prema dijagnozi

Izvor: Bebac.com

Koliko god je hrana neophodna našem organizmu, dokazano je da postoje bolesti izazvane nepravilnom ishranom kao što je avitaminoza (nedostatak vitamina), anemija, mršavost ili pak, gojaznost. Ali, i mnoge hronične bolesti „diktiraju” šta će se naći na trpezi.

Koju vrstu hrane bi trebalo da koriste, a koju da izbegavaju dijabetičari, srčani i bubrežni bolesnici, oni koji imaju problema sa želucem, crevima, jetrom, za „Novosti” objašnjava profesor dr Ljubomir Pfaf:

– Oboleli od šećerne bolesti moraju da smanje procenat unosa hleba, testenina, slatkiša, masnog mesa, šargarepe, krompira, a od voća treba „forsirati” samo jabuke. Za pacijente koji pate od srčanih oboljenja, bez obzira na to da li se radi o povišenom krvnom pritisku, arterosklerozi ili oboljenju srčanog mišića, osnovno pravilo je da smanje unos soli, masti i ugljenih hidrata.

Prednost treba dati crnom ili polubelom hlebu, mleku do 1,3 odsto masnoće, mladom siru do 10 odsto masnoće, najbolje neslanom, a od mesa treba jesti morsku ribu tri puta nedeljno, ili živinsko meso, ali bez kožice.

Srčani bolesnici bi trebalo da izbegavaju mesne prerađevine, a od jaja, 2-3 puta nedeljno, da konzumiraju samo belance, jer žumance stvara holesterol. Korisno je da jedu sve vrste zelenog povrća, bilo u obliku salate ili barenog obroka, a od voća – apsolutnu prednost treba dati – jabuci.

– Kod bubrežnih bolesti, bez obzira na to da li se radi o zapaljenju ili kamenu, princip je smanjiti unos belančevina, jesti takozvana nemasna mesa, kao što su riba ili juneće meso, i koristi crni ili polubeli hleb – objašnjava profesor Pfaf. – Od mlečnih proizvoda na trpezi treba da se nađu jogurt i kiselo mleko, ali ne u količini većoj od 200 grama dnevno. Bubrežni bolesnici treba da jedu krompir, šargarepu, a da izbegavaju zeleno povrće. Obavezno unositi što više tečnosti kako bi se povećalo izbacivanje urina i izbegla sekundarna infekcija.

Kod oboljenja želuca i creva preporučuje se tečno-kašasta, odnosno pasirana hrana u obliku manjih obroka na svaka 3-4 časa. Ovi bolesnici treba polako da sažvaću hranu (najmanje 20 minuta).

– Dobro je jesti prepečen hleb (dvopek), polumasno mleko, mladi sir i nemasna mesa – navodi naš sagovornik. – Od povrća na jelovniku mogu da se nađu krompir, šargarepa, cvekla i zeleno povrće, ali u obliku pirea. Od voća treba jesti oljuštenu pečenu jabuku, ili kompot. Izbegavati začine, posebno ljute, velike količine soli, pasulj, grašak, a masna mesa i mesne prerađevine ne dolaze u obzir.

I JETRA JE IZBIRLJIVA

Kod oboljenja jetre treba izbaciti sve namirnice koje zahtevaju veći procenat žuči da bi se svarile. To konkretno znači da ne treba konzumirati svež hleb, testo, masna mesa, sireve preko deset odsto masnoće, punomasno mleko i žumance. Preporučuje se unos svih vrsta voća.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Koliko god je hrana neophodna našem organizmu, dokazano je da postoje bolesti izazvane nepravilnom ishranom kao što je avitaminoza (nedostatak vitamina), anemija, mršavost ili pak, gojaznost. Ali, i mnoge hronične bolesti „diktiraju” šta će se naći na trpezi.

Koju vrstu hrane bi trebalo da koriste, a koju da izbegavaju dijabetičari, srčani i bubrežni bolesnici, oni koji imaju problema sa želucem, crevima, jetrom, za „Novosti” objašnjava profesor dr Ljubomir Pfaf:

– Oboleli od šećerne bolesti moraju da smanje procenat unosa hleba, testenina, slatkiša, masnog mesa, šargarepe, krompira, a od voća treba „forsirati” samo jabuke. Za pacijente koji pate od srčanih oboljenja, bez obzira na to da li se radi o povišenom krvnom pritisku, arterosklerozi ili oboljenju srčanog mišića, osnovno pravilo je da smanje unos soli, masti i ugljenih hidrata.

Prednost treba dati crnom ili polubelom hlebu, mleku do 1,3 odsto masnoće, mladom siru do 10 odsto masnoće, najbolje neslanom, a od mesa treba jesti morsku ribu tri puta nedeljno, ili živinsko meso, ali bez kožice.

Srčani bolesnici bi trebalo da izbegavaju mesne prerađevine, a od jaja, 2-3 puta nedeljno, da konzumiraju samo belance, jer žumance stvara holesterol. Korisno je da jedu sve vrste zelenog povrća, bilo u obliku salate ili barenog obroka, a od voća – apsolutnu prednost treba dati – jabuci.

– Kod bubrežnih bolesti, bez obzira na to da li se radi o zapaljenju ili kamenu, princip je smanjiti unos belančevina, jesti takozvana nemasna mesa, kao što su riba ili juneće meso, i koristi crni ili polubeli hleb – objašnjava profesor Pfaf. – Od mlečnih proizvoda na trpezi treba da se nađu jogurt i kiselo mleko, ali ne u količini većoj od 200 grama dnevno. Bubrežni bolesnici treba da jedu krompir, šargarepu, a da izbegavaju zeleno povrće. Obavezno unositi što više tečnosti kako bi se povećalo izbacivanje urina i izbegla sekundarna infekcija.

Kod oboljenja želuca i creva preporučuje se tečno-kašasta, odnosno pasirana hrana u obliku manjih obroka na svaka 3-4 časa. Ovi bolesnici treba polako da sažvaću hranu (najmanje 20 minuta).

– Dobro je jesti prepečen hleb (dvopek), polumasno mleko, mladi sir i nemasna mesa – navodi naš sagovornik. – Od povrća na jelovniku mogu da se nađu krompir, šargarepa, cvekla i zeleno povrće, ali u obliku pirea. Od voća treba jesti oljuštenu pečenu jabuku, ili kompot. Izbegavati začine, posebno ljute, velike količine soli, pasulj, grašak, a masna mesa i mesne prerađevine ne dolaze u obzir.

I JETRA JE IZBIRLJIVA

Kod oboljenja jetre treba izbaciti sve namirnice koje zahtevaju veći procenat žuči da bi se svarile. To konkretno znači da ne treba konzumirati svež hleb, testo, masna mesa, sireve preko deset odsto masnoće, punomasno mleko i žumance. Preporučuje se unos svih vrsta voća.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Subota, 16.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

No tags found for this post.

Najnovije