Sapunjate se pod tušem i odjednom napipate kvržicu koje ranije nije bilo na potiljku ili ispod pazuha. U većini slučajeva, prvo šta će vam pasti na pamet je pojava raka.
– Pre nego što vas preplave mračne misli, ne zaboravite da je većina kvržica, poput uvećanih limfnih čvorova i cista, dobroćudna – objašnjava za „Alo!“ doktor interne medicine Gordana Vesić. Ipak, ne zaboravite da odete kod lekara, jer kvržica, osim na rak, može da ukazuje na upalu ili neku drugu bolest.
Kvržica na potiljku
– Najčešće je reč o lojnoj cisti, koja se javi kada se začepi jedna od lojnih žlezda u kosmatom delu potiljka. Tu pojavu najčešće uzrokuje bezazlena upotreba laka za kosu ili gela. Javlja se kod oko pet odsto žena, pod prstima je tvrda i prečnika od oko 1,25 centimetara. Telo najčešće samo razgrađuje tu tvorevinu, pa dermatolog može da predloži da sačekate mesec ili dva. Ako se ne povuče, može da vam se odstrani hirurškim putem – objašnjava Vesićeva.
Kad se treba zabrinuti:
– Ako je kvržica tvrda i raste, može da se radi o zloćudnom tumoru na vlasištu.
Kvržica na vratu
– Najčešće se radi o uvećanom limfnom čvoru. Limfni čvorovi su svojevrsni filteri, pa sakupljaju viruse i bakterije, kao prva linija odbrane organizma i zbog toga se povećavaju kada postoji upala sinusa ili ždrela. Povećani limfni čvor je u tom slučaju gumast pod prstima, a bolno osetljiva masa je veličine borovnice – upozorava dr Gordana Vesić.
– Ako je kvržica na sredini vrata, možda je reč o čvoru u štitnoj žlezdi – dodaje ona.
Kada se treba zabrinuti:
– Pojava kvržice na srednjem delu vrata, koja je propraćena otežanim govorom ili bolovima u grlu i vratu, može da bude prvi znak karcinoma štitaste žlezde.
Kvržica ispod pazuha
– Ako je kvržica u prednjem delu pazuha, najčešće je reč o uvećanom limfnom čvoru. Otečen čvor je u tom slučaju ovalan, bolan, osetljiv na dodir i pomera se. Posle terapije antibioticima trebalo bi da se smanji – navodi Vesićeva.
Ako je kvržica na sredini pazuha (gde rastu dlačice), verovatno se radi o upaljenoj lojnoj žlezdi, zbog zapušenog izvodnog kanala lojnice.
Kada se treba zabrinuti:
– Ako se kvržica ne povuče posle mesec dana.
– Ako se pojavila, a niste imali nikakvu infekciju ili upalu.
– Ako je kvržica veoma tvrda na dodir ili raste, ili se istovremeno jave i drugi simptomi (mršavljenje, mučnina, bol u stomaku, noćno znojenje).
Kvržice na dojkama
– Treba da znate da je 80 odsto kvržica na dojkama bezopasno. Verovatno je reč o cisti, odnosno vrećici ispunjenoj tečnošću u mlečnim kanalima dojke. Na dodir podsećaju na meka zrna grožđa, koja se pomiču kada ih dodirnete. Najviše se primećuju nedelju ili dve pred menstruaciju, jer se povećavaju pod dejstvom estrogena. Cista bi trebalo da se smanji posle menstruacije. Ako i dalje možete da opipate kvržicu, obavezno idite kod lekara – savetuje Vesićeva i napominje:
– Kod žena u predmenopauzi uzrok kvržice može da bude fibroadenom, dobroćudna izraslina, na dodir čvrsta, gumasta, glatka i lako pokretna.
Kada se treba zabrinuti:
– Kada kvržica raste, tvrda je na dodir, nepravilnog je oblika ili nepomična.
Kvržica na preponi
Najčešće se radi o uvećanom limfnom čvoru koji je obično smešten između bedara i donjeg dela trbuha. Povećanje čvora može da izazove bilo šta, počev od bakterijske infekcije, do ranice nastale depilacijom.
– Povećani limfni čvor na ovom mestu ćete pod prstima osetiti kao gumasto tkivo sa glatkim zaobljenim rubom, a pomiče se na pritisak – kaže Vesićeva.
Kada se treba zabrinuti:
– Ako kvržica potraje šest nedelja, onda treba ići na dalje preglede kako bi se isključila zloćudna bolest limfnih čvorova.
Komentari (0)