Zverčica je od juče pismena!
Za malo više od dva meseca, moja devojčica je naučila sva ćirilična slova.
Jako sam ponosna, neću to da krijem, ali mi se čini da je možda bilo malo prebrzo. Učili su po dva – tri slova odjednom. Odmah pisali reči i rečenice poštujući gramatička pravila. Radili su jako malo grafomotoričkih vežbi.
Znate one razne crtice i spirale, u moje vreme smo to „pisali” do besvesti, čini mi se mesecima, i u školi i za domaći, a oni sada skoro pa ništa. Tri reda crtica, tri reda spirala – i to je sve. Naravno da sam je smarala kod kuće, dve sveske za vežbu smo potrošili, a olovaka bar jedno pet.
I još nešto – mnogo lakše joj je išlo pisanje nego čitanje. Možda jer smo to više vežbale kod kuće. Mada, i čitale smo ali jako puno vremena joj je trebalo da počne da čita u slogovima. Rečeno je da se ne čita slovo po slovo, već odmah u slogove, Bukvar je sav išaran mašnicama koje pokazuju kako da podeli reč.
U pola učenja slova su imali i diktat, nije se proslavila uopšte. Drugi diktat je bio malo bolji, ali i dalje guta slova. Ne znam zašto je moralo na tu brzinu da se završi sa štampanim slovima kad su svi ostali predmeti ”trpeli” . Iz matematike su stigli do broja pet, a svet oko nas – ne znam ni da li je uzela u ruke.
.jpg)
Negde početkom oktobra dobijem ja poruku da Zverčica dođe na dopunsku. Naravno da sam se posvađala sa njom, pale su i „teške” reči i suze i svašta je bilo, jedva nas je matori izmirio. Ode ona na dopunsku, a meni kamen u želucu. Šta će biti kad je stigne pubertet, kad već sad mora sa njom da se radi dodatno?
Ništa, spakujem se i odem na prijem roditelja. Učiteljica kaže kako je ona vredna, malo priča na časovima, ali i to se smanjuje i – ni reči o dopunskoj. Pitam ja na kraju zašto moje dete ide na dopunsku, a učiteljica kaže da će svi iz razreda ići, jer ne stigne na času da radi sa svima, pa da nadoknadi i pogura ih. Stvarno je sjajna, svoje slobodno vreme je potrošila na moje dete.
Ostaje nam da i dalje vežbamo jer su joj slova nejednaka i to od linije do linije joj baš ne ide. Eh, da, i taj diktat. Uf.
Ali vežba čini majstora.
O autorki
Jeste, tvoje dete je super, kriva je skola. A upsss, skola ipak hoce da joj pomogne?! Sto pre shvatite a vam dete sporije napreduje, vise cete joj pomoci, umesto da trazite problem u drugima. Svi mi mislimo da su nam deca najbolja i najpametnija, ali sto pre otvorimo realne oci, pre cemo im pomoci u zivotu.
Naopako, gde bi drugi bili krivi? Ne znam sta ste citali ali niste procitali : ona je pismena 🙂
I ja vidim da se autorka teksta zali sto je skola kriva sto joj dete zaostaje,a onda ipak nije losa skola jer daje dopunsku nastavu,i na kraju ni sama ne zna sta hoce.
I ja vidim da se autorka teksta zali sto je skola kriva sto joj dete zaostaje,a onda ipak nije losa skola jer daje dopunsku nastavu,i na kraju ni sama ne zna sta hoce.
Sta je ovo?!
pa , eto , neka mama se pohvalila da joj se dete opismenilo 🙂
Ja vidim samo da kuka sto joj je dete sporije
Ja vidim samo da kuka sto joj je dete sporije
Mama onda bravo,sta reci!Samo sledeci put pokusajte to sa vise ljubavi i emocija,verujem da nece padati “teske reci”!
Meni je ceo ovaj tekst fijuuu… Ne znam sta autor zeli ili hoce da kaze.
Pa autor zeli da kaze da se dete uz malo muke opismenilo 🙂
Ja ne znam kako se tudja deca opismenjuju pa eto, mozda podileti vase iskustvo?
Mi smo svi pre skole, ako vec pitate za moje licno, a i kod nas u familiji. Nismo imali te probleme.
“Naravno da sam se posvađala sa njom, pale su i „teške“ reči i suze i svašta je bilo, jedva nas je matori izmirio.”
Sa kim ste se posvađali? Sa detetom, zato što treba da ide na dopusnku? Vi ste, gospođo, sišli sa uma
I da li je makar detetu upuceno izvinjenje kada se saznalo o cemu se radi?
da , detetu je upuceno izvinjenje 🙂
ali mu je i skrenuta pažnja da treba da ” radi ” jer samo sebi radi 🙂
Nisam sigurna da sam shvatila uzrok Vaseg gneva ali hvala na reakciji 🙂