Zašto dolazi do žutice kod novorođenčadi?

Fiziološka žutica predstavlja veoma čestu pojavu kod novorođenčadi i uglavnom se javlja drugog ili trećeg dana nakon rođenja. Žuta boja koju koža bebe dobije potiče od žutog pigmenta bilirubina koji nastaje razgradnjom hemoglobina – pigmenta koji krvi daje crvenu boju. Prepoznaćete da beba ima žuticu po žutim beonjačama i blago žućkastom tenu, obično oko nosića. Beba je pospana i nema izrazitu želju za jelom.

Ukoliko nakon porođaja vaša beba dobije žuticu – nemojte brinuti, jer fiziološka žutica ne znači da je beba bolesna. Čak 20 odsto terminskih beba i čak 50 odsto prevremenog rođenih dobije žutu boju kože, ali je ipak većina njih zdrava. Fiziološka žutica je samo jedan od načina na koji se organizam bebe prilagođava na uslove života van majčinog stomaka.

Foto: Shutterstock

Povećana količina bilirubina uzrok je pojave fiziološke žutice u telu novorođenčeta. Bilirubin, žuto obojeni krajnji proizvod normalne razgradnje crvenih krvnih zrnaca koja nose kiseonik, obično se čisti iz krvotoka i prerađuje u jetri a potom eleminiše putem bubrega. Novorođenčad proizvodi više bilirubina nego što njegovi nezreli jetra i bubrezi mogu da podnesu. Zato se bilirubin nagomilava u krvi i daje koži žućkastu nijansu. 

Fiziološka žutica pojavljuje se češće kod beba rođenih pre termina, kao i kod beba muškog pola ili beba koje nakon rođenja izgube više na masi. Osim toga, uzrok nastanka žutice kod novorođenčeta može biti i dijabetes kod majke, ali i indukovani porođaj.

Može se i sprečiti ili umanjiti šansa za nastanak fiziološke žutice uz pomoć čestih podoja u prvih nekoliko sati bebinog života. Na ovaj način će se ubrzati rad bebinih creva i organizam će se brže čistiti od viška bilirubina – koji se najvećim delom uklanja upravo putem stolice. Dojenje će obezbediti i dovoljno hidratacije koja je takođe važna za sprečavanje ili ublažavanje žutice.

Kada dođe do patološke žutice – tada je bebi potrebna pomoć lekara. Kako prepoznati patološku žuticu i razlikovati je od fiziološke?

Foto: Shutterstock

Ukoliko se količina, odnosno nivo bilirubina rapidno povećava – 0,5mg/dl ili više na svakih sat vremena – to je znak da je u pitanju patološka žutica. Osim toga, patološka žutica se pojavljuje u prva 24 sata od rođenja bebe, traje duže od 14 dana, odnosno duže od 21 dana kod beba koje su prevremeno rođene, praćena je povišenom temperaturom i groznicom.

Patološka žutica takođe izgleda drugačije od fiziološke. U tom slučaju dolazi do širenja prebojenosti kože – koja počinje na licu, a u slučaju patološke širi se i do ruku i nogu, odnosno i na tabane i dlanove. Ova vrsta žutice pojavljuje se kod novorođenčeta koje ima i neki drugi zdravstveni problem zbog kojeg jetra ne može da prečišćava krv od bilirubina.

Uzroci nastanka patološke žutice mogu biti različiti, a najčešće su u pitanju ovi:

• različite krve grupe majke i bebe (na primer majka je 0 krvna grupa, a beba A ili B)
• majka je RhD negativna, a beba pozitivna
• beba je rođena pre termina, odnosno pre 37. nedelje trudnoće
• novorođenče ima malu telesnu masu – manju od 2,5 kilograma
• kada je beba povređena prilikom porođaja (na primer – hematom na glavi ili nešto slično)
• ako je beba ostala u jednom trenutku tokom porođaja bez dotoka kiseonika

Postoji određen rizik od nastanka patološke žutice kod bebe i u slučajevima kada majka ima neku hroničnu bolest, kao što je na primer dijabetes ili određene infekcije – hepatitis, rubela, citomegalovirusne infekcije, sifilis itd. Takođe, ako majka upotrebljava određene lekove tokom trudnoće oni mogu dovesti do nastanka patološke žutice kod novorođenčeta – što se sprečava redovnom kontrolom od strane ginekologa.

Nakon što se analizom krvi ili merenjem bilirubina preko kože utvrdi tačna količina bilirubina u telu bebe i ustanovi žutica, lekar procenjuje da li je potrebna terapija i šta će se primenjivati u lečenju.

• Pojenje bebe – sa ciljem da se spreči dehidratacija. Ovo je samo privremeno rešenje jer se na ovaj način ne uklanja višak bilirubina iz tela, već se samo smanjuje njegova koncentracija u krvi bebe;
• Česti podoji – način da se eliminiše bilirubin jer se na ovaj način podstiče pražnjenje creva kod novorođenčeta, što je i najefikasniji način da se ukloni višak bilirubina;
• Fototerapija – terapija gde se bebina koža izlaže specijalnom plavom svetlu – vrsti UV zračenja koja preko kože bebe pomaže u preradi bilirubina kako bi se on lakše uklonio iz organizma;

Oblik nekonjugovane hiperbilirubinemije – naziva se još i pregnandiološka žutica, a javlja se kod jednog broja dojene dece. Glavni uzrok pojave ove vrste žutice je prisustvo određene supstance u mleku majke koja usporava proces konjugacije bilirubina u jetri. 

Laktaciona žutica pojavljuje se uglavnom između četvrtog i sedmon dana života bebe, kada je beba uglavnom već otpuštena iz bolnice, a sisanje je ustaljeno. Najizraženiji simptomi ove žutice pojavljuju se između petog i 15. dana, kada koncentracija bilirubina ipak nije jako visoka.

Foto: Shutterstock

Traje i do tri nedelje, a prepoznaje se po žutoj prebojenosti kože kod bebe. Osim toga – bebe deluju zdravo, dok analiza krvi pokazuje povećan nivo bilirubina. Kao dokaz da je se zaista radi o kasnoj, odnosno laktacionoj žutici koristi se i jednostavan metod – prestanak dojenja na dva dana kada se i žutica povlači i vraća nakon ponovnog dojenja. Ipak, ova metoda dokazivanja nije nužna i ne preporučuje se jer prekid dojenja može imati neke neželjene posledice po bebu.

Konjugovana žutica se najređe pojavljuje kod novorođenčadi i uvek je patološka. Predstavlja porast koncentracije i nekonjugovanog i konjugovanog bilirubina u krvi, gde je više konjugovanog. Drugi naziv za ovu žuticu je holestatska jer upućuje na postojanje poremećaja u lučenju žuči – holestaza. Simptomi koji potvrđuju da se radi o holestatskoj, odnosno konjugovanoj žutici pre svega su porast nivoa žučnih kiselina u krvi i jak svrab kože.

Uzroci pojave konjugovane žutice:

• nasledne metaboličke bolesti koje oštećuju jetrine ćelije
• infekcija jetre – hepatitis
• oštećenje jetre toksičnim agensima – uglavnom nekim lekovima
• anazomska opstrukcija žučnih puteva koji izlaze iz jetre
• retke, često nasledne bolesti

Simptomi konjugovane žutice

• svrab kože
• blago žuta boja kože sa nijansom zelene boje
• bledosiva stolica
• tamna boja mokraće (boja piva)

Posledice konjugovane žutice

Među prvim znacima da je konjukovana žutica ostavlja posledice na organizam bebe jeste i nagli zastoj u napredovanju nakon prvih dana gde je beba normalno dobijala na težini. Jetra počinje da se uvećava, a zatim i ceo stomak – što je delom posledica nakupljanja slobodne tečnosti u trbušnoj duplji.

Tačan uzrok nastanka konjugovane žutice najčešće se ne može sa sigurnosti utvrditi, a pretpostavlja se da je u pitanju infekcija nastala tokom trudnoće i to od sledećih mikroorganizama -  toksoplazma, citomegalovirus, virusi izazivači hepatitisa B ili C i HIV, ređe uzročnik sifilisa. Ako se razvije ciroza – propadanje jetre, jedini spas za dete je transplantacija jetre. Međutim, ukoliko se ispostavi da je u pitanju urođena cista glavnog žučnog kanala – holedokusa i ako se na vreme otkrije – operativno se odstranjuje sa dobrom prognozom oporavka.