Ekonomisti upozoravaju da je zbog pada nataliteta stanovništvo sve starije i da je mladih radnika ‒ sve manje. Upozorenje je realno, ali nije mnogo podsticajno. Pokušali smo da budemo praktičniji, pronašli smo ustanovu u kojoj se sistemski primenjuje naučna strategija podsticanja nataliteta. U Institutu za majku i dete „Dr Vukan ČupićË® brinu o zdravlju najmlađih, ali se bave i planiranjem porodice i kontrolom trudnoće, a sve u cilju rađanja zdravog potomstva i očuvanja zdravlja žena.
Nauka je u aktivnom odnosu prema trudnici i plodu. Tehnološki napredak omogućava vrlo rani uvid u fine procese stvaranja novog života. To dokazuju najmoderniji postupci vantelesnog oplođenja, kao i preimplantaciona dijagnostika, potvrđuje dr Verica Ivanovski, specijalista ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatolog.
Photo by Kelly Sikkema on Unsplash
Cilj svakog ginekologa-akušera je da se zdravo novorođenče rodi u terminu i da se očuva telesno i psihičko zdravlje majke. Planiranjem trudnoće započinje se savremena kontrola. Nažalost, ni u uređenim zemljama Evrope procenat planiranih trudnoća ne prelazi 50%. Kod nas je taj procenat još manji.
Žena koja planira trudnoću zna više o svom zdravlju. Eventualni uočeni novi zdravstveni problemi mogu lakše biti otklonjeni ili prevaziđeni odgovarajućim postupcima. Hipotireoza, anemija, šećerna bolest ili banalna infekcija mokraćnih kanala lakše se otklanjaju ako za njih znamo nego ako ih trudnoća komplikuje, ističe dr Verica Ivanovski, šef Odeljenja za prijem, specijalističke i konsultativne preglede u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić”.
Podaci o posebnom načinu ishrane, uzimanju lekova, kontraceptivnih pilula, nekih vitamina (kao na primer vitamina A ili medikamenata zbog epilepsije), ukazuju da je ta osoba u posebnom nutritivnom riziku, objašnjava dr Ivanovski. Ako znamo da je osoba vegetarijanac, neophodno je da pre trudnoće koristi vitamine grupe B kojih nema dovoljno i u odgovarajućem obliku u svojoj ishrani. U nutritivnom riziku je i osoba koja koristi antiepileptike, koji remete metabolizam B vitamina. U pojedinim zajednicama (ostrvske zemlje, jevrejske zajednice) postoji veći rizik od naslednih bolesti zbog genetskih promena, mutacija, koje mogu biti prisutne kod oba partnera; bolesti su stoga vrlo česte kod njihovog potomstva.
Photo by William Stitt on Unsplash
Prema zvaničnoj statistici Republičkog zavoda, u Srbiji majke u gradovima najviše rađaju oko tridesete, u unutrašnjosti oko dvadeset sedme godine. Neretko čujemo da se prva trudnoća ostvari u vreme očekivane menopauze… Statistika i naučne preporuke nisu u skladu. Naša sagovornica kaže da rađanje prvog deteta ne treba odlagati„ posle 25. godine.
Žene životne dobi 20‒25 godina boljeg su zdravstvenog stanja nego one od 35 ili 45 godina. Mlađe žene bolje podnose brojne i fizički zahtevne obaveze koje nastaju dolaskom bebe u dom. Devojčice se rađaju sa oko dva miliona folikula, potencijalnih ćelija koje mogu sazreti do jajne ćelije pogodne za oplođenje… Taj broj ćelija se (za razliku od spermatozoida) tokom života stalno smanjuje i ne obnavlja. Sve te ćelije su tokom čitavog intrauterinog perioda, kao i tokom detinjstva i sa nastankom puberteta, izložene brojnim spoljnim uticajima koji na njih mogu i nepovoljno uticati… Zbog svega toga trudnoća i rađanje se savetuju u trećoj deceniji života, naglašava dr Verica Ivanovski.
Izvor: www.rts.rs
Komentari (0)