Kako sam uz dete prebolela gubitak oca
Moj tata i moja ćerka su se upoznali 5. marta 2017. godine, mada, oni su se znali i voleli mnogo pre tog dana.
Foto: Privatna arhiva
Nažalost, moj tata je otišao istog datuma, tačno osam meseci kasnije, pedantan i precizan, kakav je uvek i bio.
Tada je za mene, razmaženu jedinicu, koja je volela svog tatu, najboljeg čoveka na ovom svetu, više nego što se može zamisliti, sve u trenutku stalo.
Uvek mi je govorio da kada taj dan jednom dođe, ja samo zamislim da je negde otišao i da će se vratiti. Tako sam i uradila… Ali, da se ne lažemo, ceo svet mi se ipak srušio, ma koliko sam se ja trudila da mislim drugačije.
Svaka dobronamerna poruka: “Budi jaka zbog Sene! Moraš!” mi je samo parala srce još više. Ko su oni da znaju šta ja moram i zašto ja moram bilo šta?! Ja sam samo dete koje je ostalo bez svog voljenog oca i jedino što sam u tom trenutku želela je da sam ponovo sa njim. Bilo gde. Da. Baš bilo gde.
Ali, to nije moglo tako. To nikako nije moglo tako. Ja jesam bila dete koje je ostalo bez oca, ali sam bila i mama.
Mama.
Mama jednog nasmejanog anđela kome sam trebala jedino ja. Ja. Stara ja. Nasmejana, stara ja. Bilo joj je potrebno moje mleko, moj osmeh i moji zagrljaj.
Ona nije ničim zaslužila da gleda moje suze, da propušta šetnje zbog mene, da joj ne oblačim sve one prelepe stvarčice kojih je pun orman i koje joj je deka sa velikim uživanjem kupovao. Nije zaslužila da svaku dan gleda mamu sa nemarno vezanom kosom, bez šminke, bez laka na noktima, u pižami. Mamu kojoj nije ni do čega. Nije zaslužila da joj se više ne kupuju najlepše igračke, da joj se ne bira najbolji vrtić i da joj se ne sprema najzdravija i najsvežija hrana.
I onda sam čula glas svog oca : “Očešljaj to dete i izvedi ga napolje, pobogu! I, gde ti je frizura??“
Istog momenta sam se trgla, sredila i odmah smo otišle u šetnju.
A šta sam ja dobila zauzvrat?
Moj tata se, ipak, vratio. Moj tata živi. Kroz moju Senu. Ona se smeje kao on. Ona se ponaša kao on. Voli neke stvari koje je voleo samo on.
U njenim očima svi vidimo njega.
Ona ostavlja igračke pored njegove slike, ponekad mu priča, a niko je tome nije učio. I mnogo je tužna ako slučajno obori njegovu sliku dok se igra.
Život ide dalje.
.jpg)
Tata, hvala ti na svemu!
Seno, hvala ti na svemu!
Posvećeno mom tati Rodoljubu Rajkoviću, najboljem na svetu
O autorki
(1).jpg)
Aleksandra Rajković rođena je u Smederevu 1983. godine. Trenutno živi u Beogradu i diplomirani je filolog grčkog jezika i književnosti. Mama jedne trogodišnje devojčice Sene
Komentari (0)