Zašto vam se tokom dana tako jako spava?

Od pojedinaca koji hrču u pozorištu ili bioskopu ili pak onih koji tonu u san za vreme vožnje javnim prevozom, neki ljudi jednostavno ne mogu držati oči otvorenima. Međutim, koji je pravi razlog takve pospanosti tokom dana i isplati li se uopšte odupirati potrebi za dremežom? Nakon velikog istraživanja, stručnjaci otkrivaju najnovija saznanja po tom pitanju.

Prirodni pad energije koji se događa u poslepodnevnim satima memorisan je u našem unutarašnjem satu. Naime, onoga trenutka kada se probudimo, telo počinje da otpušta hormon za spavanje, melatonin, kako bi telo ponovno kasnije bilo spremno za san.

U međuvremenu, deo našeg unutrašnjeg sata koji upravlja svesnim reakcijama, ima tendenciju uključivanja tek u kasno poslepodne. Stoga se ponekad zna dogoditi razmak između kojeg osećamo potrebu za snom, a osećaj budnosti još nije nastupio. U tom trenutku unutrašnji sat još nije obavestio telo da ostane budno pa osećamo kao da dremamo, napominje Rasel Foster sa Univerziteta Oxford.

Osim toga, veliku ulogu mogu igrati i geni koji određuju hoćete li biti jutarnji ili večernji tip, napominje doktor Gaj Meadovs.

Međutim, ako spavate celi dan, trebali biste se zabrinuti

Ako se uhvatite kako nekontrolisano dremate ili pak spavate celi dan, verovatno ste hronično neispavani. ‘Pospanost koja traje celi dan ukazuje na poremećaje spavanja ili pak nedostatak sna’, kaže profesor Džim Horne sa Sleep Research Centre na Univerzitetu Loughborough.

Ukoliko tokom noći ne spavate dovoljno, a to je sedam do osam sati, idući dan ćete osećati posledice toga. Prvo što trebate napraviti je ukloniti sve što vam ometa kvalitetan san, kao što je gledanje televizije pre spavanje ili pak proveravanja e-mail u krevetu. ‘Uklonite te faktore koji ometaju san i ubrzo ćete uočiti kako potreba za dremanjem tokom dana nestaju’, savetuje doktor Meadovs.

Preterana pospanost, velika potreba za dremanjem ili pak činjenica da vrlo često zaspite tokom dana često mogu biti znakovi poremećaja spavanja kao što je bruksizam ili nesanica.

Neki lekovi, kao što su antidepresivi, antihistamini i lekovi protiv prehlade, jednostavno izazivaju pospanost tokom dana. Proizvodi koji sadrže starije umirujuće antihistamine poput difenhidramina najverovatnije će izazvati pospanost. Doksilamin i prometazi takođe mogu izazvati pospanost. 

Neki ljudi jednostavno imaju genetski predispoziciju da osećaju veću pospanost pod uticajem tih lekova. Uzimanje lekova noću može uzrokovati pospanost idući dan, jer nekim lekovima treba i nekoliko sati da nestanu iz tela.

‘Žene češće od muškaraca pate od nesanice, i to u odnosu 65:35. Delimičan razlog tome je činjenica da žene pate od većeg broja hormonalnih poremećaja koji utiču na san, a osim toga žene se češće i brinu. Zbog toga ženski mozak tokom noći vrlo često obrađuje celi niz informacija, što može rezultirati većim nivoom hormona stresa, kortizola zbog kojega je tonjenje u san teže.

Međutim, dremanje tokom dana je kod muškaraca češće nego kod žena, a popodnevnom snu skloniji su oni koji manje zarađuju nego li oni koji zarađuju više, pokazalo je 2009. istraživanje Pew Research Centrea, piše Daily Mail. 

Uobičajena zabluda je ona da stariji ljudi tokom dana dremaju jer im je potrebno više sna. Međutim, najčešći razlog tome je činjenica da stariji ljudi nisu u dovoljnoj količini izloženi sunčevoj svetlosti koja pomaže da ostanemo budni. ‘Osim toga, što smo stariji, naš unutrašnji sat osetljiviji je na izloženost dnevnome svetlu, a stariji ljudi često pate od bolova u leđima, artritisa i problema s bešikom što znači da se tokom noći baš i ne naspavaju’, kaže profesor Foster.

Ako se tokom dana osećate pospano i umorno bez obzira na to kako rano otišli na spavanje, to može biti znak opstruktivne apneje u spavanju, pogotovo ako previše hrčete. Opstruktivna apneja pogađa gotovo četiri posto stanovništva, kaže stručnjak za spavanje Besi Mulins. 

‘Ovaj poremećaj češći je kod gojaznih ljudi. Dok spavaju, njihovi disajni putevi često su pred kolapsom, te spavanje često započinje glasnim hrkanjem, jer zrak vibrira kako se disajni putevi sužavaju, sve do potpunog ‘urušavanja’ kada osoba prestaje disati na deset do 60 sekundi. Nivo kiseonika toliko se spusti da mozak ponovno mora inicirati disanje. Oboleli obično nisu ni svesni ovog poremećaja, no upravo to može biti razlog zašto se noću nikako ne možete naspavati’, kaže Besi. 

Osim što se ujutro bude umorni, osobe s ovim poremećajem dugoročno mogu imati problema s visokim krvnim pritiskom, dijabetesom tipa 2, srčanim i moždanim udarom. Ako sumnjate da patite od ovoga poremećaja, svakako se preporučuje poseta lekaru.

Šta ako pospanost nije povezana s medicinskim problemom? Ako sutra imate vrlo važan dan te se bojite da ne zadremate na primer usred sastanka, priuštite sebi odlazak napolje te se duže vreme provedite na dnevnom svetlu. 

‘To će informisati mozak kako je još uvek dan te će mozak osloboditi nešto veću količinu kortizola, hormona budnosti, savetuje doktor Meadovs. Osim toga, pripazite i šta jedete. ‘Ako jedete ručak bogat ugljenim hidratima, nivo šećera će naglo porasti i nakon toga naglo pasti. Tada ćete upasti u stanje hipoglikemije, nedostataka glukoze u krvi, dodaje doktor Meadovs.

Kolin Espie, profesor kliničke psihologije na Univerzitetu u Glazgovu savetuje pijenje veće količine vode te upozorava kako je prostoriju u kojoj spavate bitno često provetravati te ne održavati temperaturu prostorije previsokom.