Zašto su važni minerali u ishrani trudnica?

Minerali su pasivne supstance u našoj ishrani. Neophodni su za rast i razvoj organizma: za rast ćelija, razvoj skeleta, proizvodnju energije. Tokom trudnoće i dojenja, potrebno je da povećate unos minerala.

Kalcijum
Kalcijum je mineral koji u organizmu ima višestruku ulogu: potreban je za normalno formiranje kostiju i zuba bebe kao i proizvodnju  mleka. Za apsorpciju i regulaciju kalcijuma neophodan je Vitamin D.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza tokom trudnoće i dojenja iznosi 1,2 mg.  Dovoljnu količinu kalcijuma u organizam možete uneti tako što ćete jesti ili piti četiri puta dnevno nešto iz mlečne grupe proizvoda.

Kalciju u namirnicama
Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, lososu, ribi sa kostima koje mogu da se jedu (sardinama), hlebu, koštunjavom voću i zelenom povrću, brokoli, karfiolu, soku od pomorandže obogaćenom kalcijumom, tofu siru. Kalcijum stabilizuje nervne i psihičke funkcije: smanjuje razdražljivost i pomaže pri nesanici, što je  čest problem kod trudnica.

Usled nedovoljnog unošenja kalcijuma, može doći i do prolazne (reverzibilne) osteoporoze. Izbegavajte uzimanje tableta gvožđa i kalcijuma u isto vreme, pošto se mnogo bolje apsorbuju u organizmu kada se uzimaju odvojeno. 

Magnezijum
Omogućava normalan rad srca i krvnih sudova, povećava otpornost prema infekcijama i pomaže u odbrani od stresa. Neophodan je za funkcionisanje nerava i misića.

Preporučena doza u trudnoći
Dnevna doza je oko 450 mg. Bolje je uzeti ga sa vitaminom C, A i kalcijumom pošto se onda najbolje iskoristi, a izbegavati uzimanje tokom jela jer vezuje želudačnu kiselinu i ometa varenje. Treba izbegavati duže konzumiranje magnezijuma u tabletama, pogotovo trudnice sa srčanim i bubrežnim problemima.

Magnezijum u namirnicama
Magnezijuma ima dovoljno u grašku, pasulju, sočivu, soji, orasima i kakaou.

Gvožđe
Da bi se omogućio rast tkiva tokom trudnoće, mora se povećati broj crvenih krvnih zrnaca koja hrane ta tkiva. Trudnice proizvode 45% više krvi koja se upumpava preko placente do embriona. Krv nosi hranljive materije i kiseonik do vaše bebe, a gvožđe raznosi kiseonik kroz krv.

Od zaliha vašeg gvožđa, jedna trećina će biti preneta na vašu bebu, da bi joj se formirala krv i akumulirale zalihe gvožđa koje će koristiti u prvom periodu života.

Preporučena doza u trudnoći
Sačekajte sa uzimanjem gvožđa do drugog trimestra, pošto u prvom trimestru potrebe za gvožđem nisu tako velike, a on može da pojača jutarnje mučnine. U drugom i trećem trimestru, biće vam porebna duplo veća doza gvožđa nego pre trudnoće. 

U trudnoći i dojenju potrebna dnevna doza je od 3 do 3,5 mg, a uzima se samo ukoliko je to savetovao lekar, inače može da ima negativne efekte – smetnje sa varenjem, mučninu i opstipaciju.

Nakon dve nedelje uzimanje terapije neophodno je napraviti pauzu od dve nedelje da bi enzim – transferin i dalje imao zaštitnu imunološku i antibakterijsku ulogu. Zbog mučnine, izbegavajte da ga pijete pred spavanje.

Nedostatak gvožđa u trudnoći izaziva sideropedičnu anemiju, koja se ustanovljava laboratorijskim analizama broja eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i nivoa gvožđa u krvi. Umor je jedini znak blage anemije. Anemija u težem obliku daje sledeće simptome: umor, slabost, sklonost ka infekcijama, bledoća, lupanje srca, nesvestica.

Gvožđe u namirnicama
U hrani, gvožđa ima u zelenom, lisnatom povrću (spanaću), crvenom mesu, sušenom voću i orasima, što nažalost, ne obezbeđuje neophodne količine gvožđa u trudnoći.

Da bi pomogli svom organizmu, smanjite unos kafe i čaja (umanjuju sposobnost organizma da koristi gvožđe), izbegavajte prevelike doze vitamina A i tokom obroka bogatim gvožđem, pijte sok od narandže , zbog vitamina C koji potpomaže organizmu da bolje apsorbuje gvožđe.

Cink
Cink pomaže pri sintezi proteina, DNK i RNK.

Preporučena doza u trudnoći
Preporučena dnevna doza iznosi 15 mg.

Cink u namirnicama
U hrani, cinka ima u većim količinama u mesu, džigerici, jajima, morskim plodovima, ostrigama, pšeničnim klicama i žitaricama.

Bakar
Bakar pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe i pospešuje  rad metabolizma.

Natrijum
Natrijum je elektrolit – jedan od nekoliko minerala koji su neophodni za regulaciju tečnosti u organizmu. Natrijum ima i značajnu ulogu u održavanju kiselo-baznog balansa u krvi, a bez njega hranljive materije ne bi mogle da prodru kroz membranu ćelije.

Preporučena doza u trudnoći
Tokom trudnoće i perioda dojenja potreba za natrijumom je povećana, ali tu potrebu možete zadovoljiti i sa normalnom ishranom. Preporučena dnevna doza natrijuma je oko 2,4 mg.

Natrijum u namirnicama
Natrijum se u hrani nalazi u vrlo malim količinama. So, kao začin, je najveći izvor natrijuma. Jedna kašičica soli u sebi ima 2,4 mg natrijuma. Da biste kontrolisali unos natrijuma u organizam uvek pročitajte sadržaj na nalepnici proizvoda, ukupna količina natrijuma u proizvodu je izražena u miligramima.

Ako previše solite hranu, smanjićete unos natrijuma, a time i promeniti način ishrane u slučaju da jedete proizvode koji imaju manje od 400 mg natrijuma po obroku.

Većini žena prijatelji i porodica savetuju da smanje unos soli da bi umanjile nadutost i oticanje zglobova. Ovo nije medicinska preporuka. Smanjen unos natrijuma nije uvek preporučljiv, jer njegov nedostatak u trudnoći može dovesti do poremećaja delikatnog odnosa tečnosti kod majke i bebe. 

Otoci ili edemi, su česta pojava u trudnoći i javljaju se zbog povećane proizvodnje estrogena. Estrogen povećava mogućnost tkiva da apsorbuje vodu u vezivno tkivo, a samim tim i da je duže zadržava te se stvaraju  otoci.

U isto vreme, progesteron povećava nivo natrijuma u mokraći, te se u trudnoći gubi više natrijuma nego obično. Tako da, uprkos prisustvu otoka, trudnice ipak imaju veću potrebu za natrijumom. Ukoliko se ne javlja visok pritisak ili belančevine u mokraći, otoci nisu opasni niti škodljivi, ali ukoliko se ovi poremećaji jave, postoji mogućnost da vas lekar stavi na dijetu sa malim unosom natrijuma.