Rođeni između 1946. i 1964. godine, pripadnici “bejbi bum” (baby boom) generacije danas čine značajan deo baka i deda, donoseći sa sobom jedinstven skup vrednosti i uverenja koji oblikuju njihov odnos sa unucima. Svaku generaciju obeležavaju zajedničke karakteristike, a razumevanje pozadine “bumera” može objasniti zašto se u svojoj novoj porodičnoj ulozi ponašaju na specifičan način, od darivanja do korišćenja tehnologije za povezivanje sa najmlađima, piše portal Parents.
Ko su zapravo “bumeri”?
Iako je svaka osoba jedinstvena, stručnjaci se slažu da “bumeri” dele određene zajedničke stavove i vrednosti. Uglavnom su orijentisani na karijeru i posao, a lični rast u tim oblastima im je izuzetno važan. Cene nezavisnost i snalažljivost, te ih često opisuju kao disciplinovane, ambiciozne i takmičarski nastrojene. Iako preferiraju ličnu interakciju, tehnološki su pismeni i prisutni na društvenim mrežama.
Generalno su optimisti, što se može pripisati odrastanju u vreme ekonomskog rasta. S druge strane, ponekad mogu biti otporni na promene i osetljivi na kritiku, ali uprkos svemu, porodica im je često u centru života, ponekad i više nego prethodnim generacijama.
Bumeri u ulozi baka i deda
Svaki pripadnik “bejbi bum” generacije imaće drugačiji pristup ulozi bake i dede, ali stručnjaci primećuju nekoliko preovlađujućih trendova.
Ljubav pokazuju poklonima
Mnogi “bumeri” ljubav prema unucima iskazuju materijalnim stvarima – igračkama i poklonima. Ejmi DeBlez, klinička direktorka i supervizorka u “Let’s Talk Psychological Wellness”, objašnjava da to proizilazi iz njihovog vaspitanja. U vreme kada su oni odrastali, društvo je bilo usredsređeno na obezbeđivanje osnovnih životnih potreba poput hrane i krova nad glavom.
Zbog toga “bumeri pridaju različite vrednosti osnovnim potrebama u odnosu na emocionalne, u poređenju sa svojom decom”, kaže ona. Stoga, kada obasipaju unuke poklonima, to nije zato što su površni, već zato što pokušavaju da im pruže ono što je njima možda nedostajalo u detinjstvu.
Pomažu u čuvanju dece, ali uz ograničenja
Neki “bumeri” imaju ključnu ulogu u brizi za unuke. Istraživanje Harris Poll-a iz 2023. pokazalo je da se 42% zaposlenih roditelja oslanja na bake i deke za čuvanje dece, pri čemu su bake najčešće “dežurne” kada je potrebna iznenadna pomoć.
Slično tome, istraživanje organizacija Generations United i MetLife pokazalo je da oko 13% baka i deda redovno brine o unuku. Ipak, to nije univerzalno iskustvo. Mnogi roditelji osećaju da njihovi roditelji “bumeri” nisu dovoljno prisutni, a jedan od glavnih razloga je taj što ova generacija radi duže i kasnije odlazi u penziju.
Tehnologijom premošćuju udaljenost
Pandemija je mnoge, uključujući i “bumere”, prisilila da prihvate nove načine komunikacije. Video-pozivi i društvene mreže postali su im alat za održavanje veze sa unucima, a tu naviku zadržali su i danas. Tehnologija je posebno korisna jer bake i deke danas češće žive daleko od svojih unuka.
Prema izveštaju AARP-a iz 2019, više od polovine baka i deda ima barem jednog unuka koji živi više od 300 kilometara daleko, a trećina živi najmanje 80 kilometara od najbližeg unuka. Uprkos tome, i dalje najviše cene interakciju uživo i uživaju u zajedničkim izletima u muzej ili bioskop.
Ponosni na uspeh, kritični prema neuspehu
Budući da su mnogi “bumeri” usmereni na karijeru i postizanje ciljeva, veliku važnost pridaju obrazovanju i školskom uspehu svojih unuka. Ponosno će se pojaviti na školskim priredbama i proslaviti svako postignuće. S druge strane, njihova usmerenost na uspeh može ih učiniti sklonijima osuđivanju kada se unuci suoče sa izazovima ili neuspehom, za razliku od mlađih generacija roditelja koji neuspeh češće vide kao priliku za učenje i izgradnju otpornosti.
Izvor: Index.hr
Komentari (0)