Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Postanite član Bebac porodice! Registrujte se
Da li ste trudni ili imate bebu? Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.
Put od želje do potomstva ponekad nije ni malo lak. Gubitak, razočarenje, rađanje nove nade, tuga, bol… gotovo su neizostavni pratioci parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
U svetu, pa i kod nas, sterilitet tj.neplodnost, pogađa sve veći broj parova. U Evropi svaki šesti par ima problem sa neplodnošću. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 400.000 parova koji imaju neki problem sa začećem.
Foto: Shutterstock
Pitamo se, da li je sterilitet u svim zemljama jednako stresan? I da li parovi u Srbiji imaju jednaku šansu u borbi za potomstvo? Najbolji sagovornici na ovu temu su upravo parovi koji su u tome i koji žive ovu priču i borbu svaki dan. Sandra Jovanović, predstavnica Udruženja Šansa za roditeljstvo svedok je brojnih problema sa kojima se parovi u borbi za potomstvo suočavaju.
„Želje tih ljudi su velike uglavnom i teško se nose s nemogućnošću da dobiju ono što je većini ljudi dato vrlo jednostavno. Javljaju se tu i drugi problemi posebno psihološke prirode na koje utiču društvo i okolina koji još uvek ne razumeju dovoljno proces lečenja neplodnosti.” – ističe Sandra za Bebac.
Udruženje Šansa za roditeljstvo je nekada jedina adresa na kojoj parovi pronalaze prave i potpune informacije. Nedovoljna informisanost jedan od ključnih problema, Udruženje pruža svu neophodnu moguću pomoć, ali to svakako nije dovoljno, smatra naša sagovorinica i dodaje:
„Nedovoljna informisanost svih aktera koji su uključeni u ovu proceduru – posebno lekara u domovima zdravlja koji su prva stanica za mnoge parove, zatim diskriminacija, a onda i finansijski problemi. Jako je teško kad nemate novca, morate na vantelesnu oplodnju i to vam je jedini način da dođete do potomstva. Takođe, neretko parovi osećaju nebrigu institicija za ovako veliki problem.”
Foto: Shutterstock
Šta parovima u Srbiji dodatno otežava trnovit put borbe za potomstvo?
Doktorka Mirjana Anđelić, specijalista steriliteta i fertiliteta smatra da su parovi u Srbiji dodatno opterećeni brojnom administracijom, ali i neadekvatnim pristupom koji ih uvodi u dodatni stres. Po rečima dr Anđelić parovi kad krenu putem lečenja steriliteta, neretko ceo svoj život podređujuju tome, ostavljajući sve ostale uloge i potrebe po strani.
Dr Anđelić smatra da postoje tri ključna problema parova koji se suočavaju sa sterilitetom.
1. Proces lečenja nije usmeren da par, već na rezultat
“Proces vantelesne oplodnje i lečenja steriliteta je takav da se više pažnje posvećuje uspešnosti postupka, a manje sam tok procesa koji zna dugo da traje i čini sastavni deo života klijenta.
Foto:Shutterstock
Svi se borimo za isti cilj, a to je beba. Međutim, sam postupak lečenja je zahtevan, dugotrajan i treba ga učiniti manje stresnim za par, a to je moguće samo ako u centar stavimo pacijente, a ne naše uspehe. Sve što se tokom lečenja dešava znatno utiče na stil života pacijenata” govori iz svog iskustva dr Anđelić i uočava i sledeće probleme.
2. Lečenje je dugotrajno, a parovi usmereni na previše lekara i različitih mišljenja
“Pacijenti se tokom lečenja steriliteta upućuju na razne specijaliste i lekare od kojih dobijaju različita mišljenja. Sve to stvara dodatni stres. Sa svakim lekarom parovi su prinuđeni da svoju priču i instimu pričaju iz početka jer ne postoji sistem i jedinstvena baza podataka koja bi olakšala ceo postupak i lekarima i pacijentima. Pojedini uputi zaista suvišni, a broj odlaska kod različitih lekara može se svesti na jednog lekara koji će sistemski posmatrati problem svakog para individualno i celovito. Mišljenje drugih specijalista treba tražiti samo kada je zaista neophodno”, uočava dr Anđelić.
3. Procedure nisu usklađene sa svakodnevnim aktivnostima pacijenata
”Tokom lečenja steriliteta parovi imaju i svoj život koji nije vezan za roditeljstvo. Da bi uradili određene analize i postupke, parovi su vrlo često prinuđeni da izostaju sa posla, koriste slobodne dane, godišnje odmore. Tako parovi umesto da rešavaju problem oni ga ustvari žive angažujući sve svoje snage i resurese u to” navodi dr Anđelić jedan od primera problema sa kojima se u svojoj dugogodišnjoj praksi susrela nebrojeno mnogo puta.
Nasuprot praktičnih problema koji parovi i lekari rešavaju svakog dana, nalazi se i odnos države prema sterilitetu.
Sandra Jovanović smatra da pomoć države postoji, ali da mora biti veća.
”Postoji veliki broj parova koji iskoriste sva tri pokušaja o trošku Fonda i ne dobije dete, njima bi značio još jedan pokušaj. Takođe, muškarci su jako diskriminisani u ovom finansiranom postupku, pa tako muškarac koji se suočava sa azospermijom nije u mogućnosti da sa partnerkom ostvari prava na finansiran postupak. Postoje problemi koji se vezuju za starosnu granicu za žene koja je trenutno 42 godine, ali i problem pravilnika koji nisu još uvek urađeni, a tiču se novog Zakona o lečenju neplodnosti koji podrazumeva donaciju polnih ćelija i embriona.
Trenutno u Srbiji se ne može uraditi donacija iako imamo Zakon, ali nemamo pravilnike koji bi taj zakon implementirali” tvrdi Sandra Jovanović i opisuje neke od situacija za koje je sama čula:
”Svakako se stanje promenilo, ali ipak postoje sredine i postoje ljudi koji misle da je vantelesna oplodnja nešto veštačko, da su to deca koja su drugačija, možda klonirana, da se tu ne zna čije je dete, da se nešto ”smućka” u laboratoriji…Postoji mnogo neinformisanih ljudi.”
Kako je istraživanje odnosa parova sa IVF stručnjacima trenutno u toku, zanimalo nas je postoje li neki preliminarni rezultati.
”Što se tiče istraživanja koje radim, ono je okrenuto više ka parovima, želja mi je bila da utvrdim kakva je komunikacija između lekara i pacijenata na prvim konsultacijama. Rezultati koje imam za sada daju jednu sliku upravo o tome – i govore da komunikacija nije na zadovoljavajućem nivou kod nas”, govori Sandra, a konačni rezultati biće predstavljeni na ESHRE konferenciji u Beču u junu mesecu ove godine.
Dr Anđelić smatra da je odnos lekar – pacijent ključan i veoma značajan faktor u borbi sa sterilitetom. Zato je i važno da se broj stručnjaka smanji, a da se više poradi na međusobnom poverenju, odnosu i pristupu svakom paru koji treba da bude individualizovan, prilagođen paru i usklađen sa njihovim stilom života i sistemom vrednosti.
Naše sagovornice saglasne su u tome da je o ovoj temi važno pričati, više, češće i mnogo glasnije.
A šta vi mislite?
Zašto je u Srbiji lečenje steriliteta toliko stresno? Mora li tako?
Izračunajte vaš BMI
Pol:
Godine starosti:
Vaša visina:
Vaša težina:
Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina
Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.
Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.
Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Većina dece želi igračke, ali ona je imala samo jednu želju. Odbacivala je svoje ime čim je progovorila, a roditelji su sada doneli odluku o rođendanskom poklonu koja je mnoge oduševila. Pročitajte njihovu priču.
Da bi vaša beba bila pravilno ušuškana i sigurna ove zime, pročitajte na šta treba da obratite pažnju. Pet saveta za bezbrižno uživanje u zimskoj šetnji sa bebom.
Sneg u Srbiji izazvao otežan saobraćaj i probleme sa strujom u više okruga. Proglašena vanredna situacija u Loznici, Krupnju i drugim mestima. Saznajte najnovije informacije o stanju na putevima.
Da li ste znali da niste 100% "svoji"? Milioni ćelija vaše majke i dalje žive u vama. Nova studija otkriva kako ovaj fenomen funkcioniše i zašto je ključan za vaš imuni sistem.
Ove poznate tradicionalne lekove ne biste trebali da uzimate ako počnete da kašljete, jer više odmažu nego što pomažu. Saznajte koje alternative su mnogo bolje
Deda Mraz je dolazio u mnogim obličjima, negde su ga prikazivali kao kao mršavog dekicu umotanog u zeleni ogrtač, iako mu je bela brada često bila do kolena.
Ovih dana na planinama u Srbiji već je primetna gužva i redovi, a posebno na onim gde postoje i ski staze kao što su, pre svega, Kopaonik, pa onda i Zlatibor i Stara Planina.
Otkrijte značenje crvenog donjeg veša tokom novogodišnje noći! Čitajte o tradicijama, simbolici i psihološkim aspektima koji čine crveni donji veš omiljenim izborom za doček Nove godine.
Tetke su tu da razmaze sestriće i sestričine! Pronađite savršen novogodišnji poklon za svaki uzrast, od beba do tinejdžera. I da, tetke uvek znaju šta dete želi, zar ne?
Jedna od definitivno najposebnijih prilika u toku godine jeste doček Nove godine. U lepoj atmosferi i prijatnom društvu, ponekad se možete zabrojati i popiti više nego što ste planirale.
Da li je flaširana voda zaista čistija? Nova studija otkriva da osobe koje je piju unose 90.000 čestica mikroplastike više godišnje nego oni koji piju vodu sa česme. Saznajte rizike.
U periodu posle prve godine mališani vole da pokušavaju sve da urade sami. Nešto će odmah uspeti, ali za nešto će im i dalje biti potrebna pomoć odraslih
Da li dete odbija večeru? To može biti prvi znak gripa. Pročitajte na šta da obratite pažnju pre nego što se javi temperatura i kako da sprečite širenje virusa.
Ocena vitalnosti nakon prvog minuta značajnija je za osobu koja izvodi reanimaciju. dok je procena nakon 5. i 10. minuta značajnija za novorođenče i njegov kasniji ishod
Veštačka inteligencija izabrala je 'savršeno' ime za bebu. Saznajte zašto ovo retko, melodično i moderno ime postaje novi hit među roditeljima širom sveta.
Nova studija sugeriše da bi vitamin C mogao zaštititi pluća od štetnih efekata zagađenja vazduha i PM2.5 čestica. Saznajte šta kažu stručnjaci o ovoj potencijalnoj preventivnoj meri.
Broj dece u Holandiji koja doživljavaju teške povrede od vatrometa brzo raste, a do sredine decembra desetoro holandske dece izgubilo je ruku, šaku ili prste.
Pogledajte dirljiv trenutak sa turneje „Las Mujeres Ya No Lloran“ kada su Milan i Saša zapevali sa Šakirom. Otkrijte zašto o ovom nastupu bruje društvene mreže.
Satima u naručju jer za kolica nema mesta: Bebac mame otkrivaju surovu realnost dečjih bolnica u Srbiji. Od Novog Sada do Niša, roditelji svedoče o sistemu koji se ne menja već 30 godina.
Imunitet se ne gradi preko noći, baš kao što se ni kuća ne gradi kad počne kiša. U jeku sezone gripa, davanje probiotika Melodie nije samo rešavanje stomačnih problema – to je strateška odluka.
Čekaonica puna. Roditelji pokušavaju da smire decu. Lekari daju sve od sebe. Nemaš gde ni sa kolicima za bebu, držiš je u rukama. Ovako je bilo juče. Ovako je godinama u čekaonicama u Tiršovoj.
Kako zapravo nastaje posteljica? Naučnici su otkrili ključni gen koji "gradi" bebinu prvu kućicu. Saznajte kako ovo otkriće pomoću matičnih ćelija može pomoći u sprečavanju ranih pobačaja.
Temperatura ne spada? Saznajte kako skinuti temperaturu maloj deci bezbedno. Vodič za kombinovanje lekova, metodu "pola doze" i pravilno hlađenje tuširanjem.
Koje suplemente uzimati u trudnoći? BENU farmaceuti objašnjavaju zašto su ključni folna kiselina/Metafolin, DHA i gvožđe. Preporuke: Femibion 2 i Terranova.
Medicina pomera granice: Nova studija pokazuje da bebe rođene u 21. nedelji imaju šansu za život. Pročitajte ohrabrujuće podatke o malim borcima i napretku nauke.
Ako želite da ove godine imate najlepšu i originalno ukrašenu jelku - vreme je da prionete na posao i sa mališanima napravite neke od najjednostavnijih ukrasa za jelku - od papira.
Iskoristite pruženu šansu i osigurajte zdravlje svoje porodice na čak 35 godina. U promotivnoj akciji, nemački biomedicinski centar Seracell vam poklanja 15 godina čuvanja matičnih ćelija
Istraga je otkrila da danski donator sperme nosi opasnu genetsku mutaciju. Uzorci su poslati u Srbiju, Grčku i S. Makedoniju. Saznajte šta to znači za roditelje.
Više ne morate nositi doznake za bolovanje poslodavcu. Od 1. januara na snagu stupa elektronski sistem, gde se sve obavlja u ordinaciji izabranog lekara
Školski kalendar 2026: Kada počinje zimski raspust u Vojvodini, a kada u ostatku Srbije? Detaljno poređenje datuma i vodič za planiranje prolećnog odmora.
Jedan od sastavnih delova srpskog etosa jesu krsne slave, a najviše porodica slavi Nikoljdan koji je pred nama. Deca ponekada ne mogu da podnesu gužvu te se stvara stresna situacija
Kako od matičnih ćelija nastaju srce ili mozak? Otkrijte ulogu morfogena i hemijskih gradijenata koji ćelijama govore njihovu tačnu lokaciju i funkciju u telu.
Da li je moguće pratiti dilataciju grlića materice bez neprijatnog ginekološkog pregleda? Kako da znamo koliko smo otvorene i kada je vreme da krenemo u porodilište?
Koliko godina treba da ima dete da bi sigurno sedelo na prednjem sedištu automobila? Ovaj tekst pruža odgovore na ovo pitanje uz detaljne smernice i zakonske regulative u Srbiji. Sa saznatim rizicima preranog premeštaja dece na prednje sedište, važno je doneti informisane odluke radi njihove bezbednosti tokom vožnje.
Bliže nam se praznici! Da li ste detetu pripremili novogodišnji paketić? Ako niste, obratite pažnju na ovih 5 najčešćih grešaka koje pravimo prirpemajući poklone za mališane
Podela besplatnih vaučera za kupovinu sportske opreme namenjena je deci do završetka redovnog srednjoškolskog školovanja i zaposlenima u predškolskim, osnovnim i srednjim školama na teritoriji Beograda.
.jpg)
Foto: Shutterstock.jpg)
.jpg)
.jpg)
Komentari (0)