Zanimanje je staro koliko i sam čovek i uprkos svim naprecima u medicini i tehnologiji, uloga babice će uvek trajati. Njen značaj meri se prema humanosti, velikoj odgovornosti, ogromnoj ljubavi prema rađanju novog bića i ojačavanju strukture porodice i zajednice. Babice su stručne medicinske sestre i kao takve predstavljaju sponu između pacijenta i doktora.
Foto: Shutterstock
One su jedine žene koje prisustvuju fazi najvećeg bola i radosti, a o njihovoj bitnosti u društvu smo razgovarali sa babicom Gordanom Babić.
“Svaka babica, bez obzira koliko godina radnog staža ima, uvek sa novim porođajem oseća strah i strepnju za ishod svakog novog rađanja i odgovornosti za dva života. Sećam se davne 1996. i svoje prve noćne smene. Bila je to mama koja je čekala drugo dete, dečaka. Sećam se treme i beskrajne radosti i moje važnosti u svakom trenutku, a ponajviše tokom porođaja. Potpuno se isto osećam i prvog radnog dana i danas, kada iza sebe imam godine i godine porođaja. Ti osećaji ne iščezavaju, već vremenom postaju sve intenzivniji”, ispričala je za portal Prve TV Gordana Babić.
Foto: Shutterstock
Babica učestvuje u zbrinjavanju žene pre, tokom i posle porođaja, neguju novorođenčad i pruža podršku mladoj mami i njenoj porodici, pogotovo budućem ocu. Ona prati stanje majke – disanje, puls, krvni pritisak, temperaturu, trajanje i učestalost trudova… I najveća je podrška tokom rađanja deteta.
“’Ne mogu’ i ’Kako ću’ su najčešće reči koje majke izgovaraju uoči porođaja, ali zato smo mi tu da ih smirimo i damo snagu ka srećnom ishodu”.
A kada u sali za porođaje nešto krene po zlu…
“Ceo tim od babica, lekara, akušera, neonatologa, neonatoloških sestara, anesteziologa i pomoćnog osoblja je tu, ima svoje mesto i zaduženja. Mi praktično komuniciramo pogledima. U takvim rizičnim trenucima najbitnija je naša brza reakcija”, ističe Gordana i dodaje da joj negativan ishod porođaja podjednako teško pada kao i majci.
Nedavno se na Internetu pojavio snimak u kojem se vidi neobičan način kojim se lekari u Rusiji služe kako bi oživeli novorođenčad preminulu na rođenju.
“Prvi put sad čujem ovo. U našem porodilištu postoje tačno definisane procedure za reanimaciju novorođenčeta koje su besprekorne i visoko stručne od strane neonatološke ekipe koja poštuje protokole o reanimaciji”, objasnila je Gordana.
Babice su od bitne važnosti i posle porođaja. One kasnije vode brigu o novorođenčetu i daju savete majkama kako da brinu o bebi nakon dolaska kući.
“Jedna žena se toliko uplašila kada je trebalo da sa bebom izađe iz porodilišta, da nije htela da ide kući. Priznala mi je da se plaši da neće umeti da drži bebu kako treba, da je presvlaći, da će je povrediti… Nasmejala sam se i utešila. Znate, babice ujedno moraju biti i dobri psiholozi i pedagozi. Utešila sam mladu majku i dala joj neophodne savete i zamolila je da ih se pridržava. Neko vreme posle porođaja smo bile u kontaktu, pomagala sam joj u nekim osnovnim stvarima. Posle mesec-dva, izveštila se i oberučke prihvatila majčinski poziv”, za prva.rs oglasila se još jedan babica Radmila Kovačević.
“Sećam se jednog porođaja kada je otac ušao utrčao u salu čim je čuo krik bebe. Radost koju sam u njegovim očima videla se ne može rečima opisati. Nikada nisam zažalila što sam izabrala ovu profesiju, i znam da bih opet. Babica je dokaz ljubavi, novog života, sreće, bola… sve što osetite tokom života stane u tih nekoliko minuta porođaja. Svaki put sam iznova srećna što prisustvujem ovakim momentima”, zaključuje Radmila.
Izvor: www.prva.rs
Komentari (0)