Scena je poznata mnogim novopečenim roditeljima: beba je sita, presvučena i mažena, ali neutešno plače. Očajni, uključujete fen za kosu (možda čak i slučajno), i odjednom – tajac. Oči se sklapaju, disanje se smiruje, beba tone u san.
Da li je u pitanju magija ili nauka? I da li je bezbedno da vaša beba spava uz zvuk kućnih aparata?
Povratak u najsigurnije mesto na svetu
Da bismo razumeli zašto zvuk fena deluje kao magični štapić, moramo se vratiti korak unazad, u period trudnoće. Često imamo pogrešnu predstavu da je beba u stomaku boravila u apsolutnoj tišini i miru. Istina je potpuno drugačija.
Materica je izuzetno bučno mesto. Tokom devet meseci, vaša beba je 24 sata dnevno slušala snažnu “industrijsku simfoniju” vašeg tela: ritmično i glasno udaranje srca, šum krvi koja jur kroz arterije, rad creva i dijafragme, kao i prigušene glasove iz spoljnog sveta. Stručnjaci procenjuju da jačina zvuka unutar materice može dostići nivo buke koju proizvodi upaljen usisivač.
Kada se beba rodi, ona dolazi u svet koji je za nju previše svetao, previše hladan i, što je najvažnije, zastrašujuće tih. Za novorođenče, potpuna tišina u spavaćoj sobi nije umirujuća, već neprirodna i signalizira da nešto nije u redu. Zvuk fena, sa svojim konstantnim, ravnomernim hujanjem, zapravo imitira tu poznatu zvučnu kulisu iz maminog stomaka. To je zvuk sigurnosti. On bebin mozak vraća u stanje “četvrtog trimestra”, šaljući snažan neurološki signal da je ona bezbedna, ušukana i da može da se opusti.
View this post on Instagram
Kako “bela buka” smiruje prenadražena čula?
Osim emotivne asocijacije na stomak, fen proizvodi ono što se stručno naziva bela buka. To je vrsta zvučnog signala koji sadrži sve frekvencije zvuka emitovane istim intenzitetom. Zamislite to kao zvučni zid ili debeli tepih koji prekriva sve ostale zvukove. Nervni sistem novorođenčeta je izuzetno nezreo i osetljiv. Svaki iznenadni zvuk – škripa parketa, lavež psa napolju, zvono telefona ili čak jači udar vetra – može izazvati Moroov refleks (trzaj) i probuditi bebu.
Bela buka fena deluje kao zvučni štit. Ona maskira te iznenadne promene u okolini tako što podiže prag osetljivosti na buku. Kada fen radi, mozak bebe se fokusira na taj jedan konstantan zvuk i prestaje da “skenira” okolinu tražeći opasnost ili promene. To omogućava bebi ne samo da lakše zaspi, već i da prođe kroz cikluse lakog sna bez buđenja, što rezultira dužim i kvalitetnijim odmorom i za bebu i za roditelje.
Važna pravila za bezbedno korišćenje fena i usisivača
- Pravilo udaljenosti: Nikada ne stavljajte fen (ili telefon sa aplikacijom) direktno pored bebine glave ili u krevetac. Izvor zvuka treba da bude udaljen najmanje 2 metra od bebe.
- Pravilo jačine: Zvuk ne bi trebalo da prelazi 50 decibela (otprilike jačina tišeg tuša ili umerene kiše). Ako morate da vičete da bi vas neko čuo preko zvuka fena – preglasno je za bebu.
- Nemojte preterivati: Iako pomaže pri uspavljivanju, cilj je da beba ne postane potpuno zavisna od fena. Koristite ga da smirite plač ili uvedete bebu u san, a zatim ga postepeno isključite ili smanjite nakon što beba čvrsto zaspi.
S obzirom na to da pravi fen troši struju i može se pregrejati (što je rizik od požara), mnogo bolja opcija su:
- Zvučne mašine za bebe (mnoge igračke sada imaju ugrađenu belu buku).
- Aplikacije na telefonu ili YouTube snimci sa zvucima fena, kiše ili talasa.
Nije magija, već sećanje na najsigurnije mesto koje beba poznaje – vaš stomak. Slobodno koristite “fen trik” u kriznim situacijama, ali pametno i umereno. I ne brinite, neće tražiti fen kad krenu u školu!
Komentari (0)