Ovo o bebama sigurno niste znali

Zašto bebe lepo mirišu? Zbog čega vole određene ukuse? Da li mesec u kome su rođene utiče na neke predispozicije? – pitanja su sa kojima se suočava svaki roditelj. A evo i odgovora…

Ima nešto očaravajuće, čak opojno u mirisu novorođenčeta. Mnoge majke priznaju da satima mogu da udišu bebin miris.

Priroda je uredila, a naučnici otkrili da žene osećaju specifičan miris svojih beba svega nekoliko dana po rođenju. Ne zna se tačno odakle ovi mirisni faktori dolaze, ali se sumnja da je u pitanju lojna žlezda na glavi i licu. Miris će zavisiti i od toga šta majka jede, zato što dojenje utiče na miris beba.

Mnoge majke misle da jedenje ljute i začinjene hrane krajem trudnoće može da izazove prerani porođaj. Receptori za ukus se razvijaju od 13. do 15. nedelje trudnoće i omogućavaju fetusu da oseti slatko, kiselo i slano u materici. Mirisi i ukusi onoga što majka jede nalaze se u plodovoj vodici i zaista beba oseća sve što majka jede.

Sećanje na ukuse u materici utiče na ukus deteta za hranu u kasnijem životu. Studije su pokazale da ako mama pije čašu soka od šargarepe četiri puta na dan u poslednjem trimestru ili prvim mesecima dojenja, njena beba će voleti taj ukus kada ga jednom proba.

Bebe čije majke jedu mnogo voća tokom trudnoće će u kasnijem životu takođe uživati u ovoj hrani.

Kako se majka oseća u trudnoći može uticati na bebu i njene pokrete u materici. U studiji obavljenoj na Nagasaki univerzitetu dokazana je ova tvrdnja. Kada žene gledaju veseo film, bebe u materici mašu rukama, kada su tužne, i one su mirne i povučenije.

Ovo se dešava usled adrenalina koji se otpušta kada je majka pod stresom ili tužna i preusmerava tok krvi iz materice, što beba oseća.

Boja očiju se nasleđuje i utvrđuje na osnovu količine pigmenta melanina koji proizvodimo. Ljudi koji ne proizvode mnogo ovog pigmenta imaju plave ili sive oči, dok oni koji ga proizvode imaju braon oči. Po rođenju se proizvodi malo melanina, bez obzira na genetiku. Zato većina beba ima plavo-sive oči. Međutim, kako oči bivaju izložene na svetlu, tako telo skuplja melanin.

Bebe najčešće dobijaju pravu boju očiju oko šestog meseca i nakon toga je retko menjaju.

Ako je beba rođena od septembra do decembra, u Britaniji, one statistički imaju dva puta veće šanse da postanu profesionalni fudbaleri za razliku od beba koje su rođene u letnjim mesecima.

Nažalost, imaju veće šanse da pate od anksioznosti i ako su muškarci, postanu alkoholičari kada odrastu.

Međutim, ako imate ambicije da rodite malog lekara, ciljajte da ga rodite od aprila do juna. Efekat meseca kada smo rođeni nije prevelik, ali je važan i ne treba da bude odbačen. Na primer, bebe koje su rođene na severnoj hemisferi od februara do marta imaju 5-10 procenata veće šanse da razviju šizofreniju.

Studije su pokazale da je uzrok ovoga činjenica da su njihove majke tokom proleća bile izložene virusima kao što je influenca. A nedostatak vitamina D usled manjka svetlosti tokom jeseni i zime je razlog manjka serotonina i dopamina.

I sami smo primetili da kada pričamo sa bebama, to činimo čudnim i smešnim glasom. Navodno, bebe tako bolje raspoznaju reči. Izgleda da je preteran način na koji se obraćamo bebama važan, zato što im drži pažnju.