Teskt pesme Jesenja sonata
Jedan je zeka sanjao svoj san,
da će mu trebati plavi kišobran;
Da će oblačiti uvek kada spava,
belu pidžamu dugačkih rukava.
Jedan je meda od jutros nasmejan,
i on je sanjao svoj najlepši san;
Da će mu padati odmah pored njuške
velike žute i zelene kruške.
I svako sanja, sanja bojama zanesen
Evo nam stiže, stiže i dolazi JESEN
A šuma blista, kupa se u zlatu
i tiho peva jesenju sonatu.
Jedna je lasta sanjala svoj san,
da je sve kraći i hladniji dan;
I da će poći raširenih krila
u tople krajeve gde je nekad bila.
Čak je i veverica usnila na tren.
Pogleda kaput, a ko da nije njen;
Srebrna, žuta, siva sve do repa,
nikada nije bila tako lepa.
I svako sanja, sanja bojama zanesen
Evo nam stiže, stiže i dolazi JESEN
A šuma blista, kupa se u zlatu
i tiho peva jesenju sonatu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Komentari (0)