Društvene mreže okupirale su naše, ali i živote mališana. Bez kontrole šta gledaju od ponuđenih sadržaja i koliko vremena provode na “Instagramu”, “Jutjubu” ili “Fejsbuku”, postali su opsednuti influenserima, blogerima, jutjuberima… Gomila dece napravila je pravi stampedo prošle subote u jednom novosadskom tržnom centru kako bi pronašla najgledanijeg jutjubera – Baku Prase, odnosno Bogdana Ilića (23), kada je zbog opšteg haosa odlučio da se ne pojavi na zakazanom događaju.
Istraživanja pokazuju da je u pitanju zavisnost i da društvene mreže aktiviraju iste delove mozga kao droga. Stručnjaci iz Rusije čak upozoravaju da su dečji mozgovi meta globalnog eksperimenta.
Foto: Shutterstock
– Sve društvene mreže razvijaju i traže načine da što više zadrže pažnju svojih korisnika – objašnjava Radomir Lale Marković, ekspert za društvene mreže i elektronske medije. – Ljudi, a deca ponajviše, prikovani su uz ekrane mobilnih telefona i tableta. Istraživanja su pokazala da je “Fejsbuk” angažovao stručnjake koji su radili u kladionicama u Las Vegasu sa zadatkom da naprave nove funkcionalnosti društvenih mreža, kako bi stimulisali određene centre u mozgu i izazvali što veću zavisnost. Tako sam pogled korisnika na logo “Fejsbuka” ili “Instagrama” izaziva žudnju, odnosno potrebu korisnika da se “uloguju”.
Marković pojašnjava da društvene mreže izazivaju zavisnost tako što stimulišu centre u mozgu koji luče endorfin, hormon sreće. Tako kada dete ili odrastao čovek “okači” sliku na “Instagram”, svaki “lajk” koji dobije u njemu izaziva sreću. Zato imaju potrebu da stalno proveravaju nove sadržaje, da li im je neko “lajkovao” ili “šerovao” ono što su podelili na mreži.
– Na većini proizvoda koji prouzrokuju zavisnost piše da nisu za mlađe od 18 godina. Deci koja još nisu izgradila svoje stavove i kritičko mišljenje, pristup mrežama i sadržajima na njima je u potpunosti slobodan. Tako se mališanima i tinejdžerima kroz društvene mreže formiraju stavovi, a oni za to nisu pripremljeni. A zapravo se radi o manipulaciji, odnosno komercijalizaciji. Sve se tu vrti oko interesa kompanija da zarade, prodajući svoje proizvode koje reklamiraju blogeri i jutjuberi. Oni zgrću milione zahvaljujući “lajkovanju” i “šerovanju”, odnosno vremenu koje deca provode na mrežama. Najmlađi su žrtve njihove zarade. Zato deca pre 18. godine ne bi trebalo da budu na društvenim mrežama. A ako je to nemoguće, onda bi roditelji trebalo da im barem ograniče vreme koje na internetu provode.
ZNANJE NA INTERNETU
Dr Panović upozorava roditelje da je potrebno da deci pokažu dobre sadržaje koji se mogu pronaći na internetu. – Reč je o sadržajima koji bi ih zainteresovali, odnosno roditelji bi trebalo da decu da nauče da internet koriste za usvajanje znanja, a ne za manipulaciju – kaže dr Panović.
Da su posledice zavisnosti od društvenih mreža mnogobrojne, upozorava i dr Vlajko Panović, klinički i dečji psiholog.
– Na “Jutjubu” nema cenzure, i dete tamo može da nađe svakave sadržaje, a prateći ih troši vreme i energiju na ono što mu uopšte ne koristi – priča dr Panović. – Sve mreže podižu nivo adrenalina, uzbuđenja. Pošto neki sadržaji traju samo 24 sata, trude se da sve isprate, da im nešto ne promakne. Zato su deca i tinejdžeri u stanju kontinuiranog stresa, a to remeti funkcionisanje krvnih sudova i mozga.
Zbog toga se, tvrdi Panović, javljaju promene u raspoloženju i depresija. Prvi znaci zavisnosti su, kako kaže, nestrpljenje, opsednutost, isključivanje iz okruženja… Onda sledi izbegavanje obaveza i obroka, izbegavanje održavanja lične higijene, a na kraju se javlja i agresija.
Foto: Shutterstock
– Na “Instagramu” pak svi teže da se prikažu u boljem svetlu, a fokus se stavlja na telo i stil života. Tinejdžeri zato koriste fotošopove, provode mnogo vremena smišljajući inovacije da bi zaradili “lajkove” i navlače silne frustracije. Socijalne mreže ih teraju da se porede sa drugima, da im se svide. Deca, zbog zavisnosti, troše vreme koje bi mogla mnogo bolje da iskoriste u igri, sklapajući nova prijateljstva. Paradoksalno, u tom elektronskom svetu deca su sve više usamljena što imaju više prijatelja na društvenim mrežama – ukazuje dr Panović.
On tvrdi i da bi roditelji trebalo da nađu načine da deci zaposle ruke, oči i um, da im ponude igre, mogućnost da stvaraju, crtaju, kreiraju i da tako osete sreću i zadovoljstvo i da izgrade samopouzdanje.
Uticaj na povećanje agresivnosti
Deca su dosadašnjim vaspitanjem, tvrdi Vlajko Panović, pre polaska u školu razvijala tri tabua: agresije, autoagresije i incesta. To im je pomagalo da kad krenu u prvi razred imaju dobre odnose sa drugom decom, da razviju samopoštovanje i da kad odrastu prave dobre izbore u heteroseksualnim odnosima.
– Usvajanje ovih tabua društvene mreže ometaju. Zato se agresivnost javlja kao osnovni obrazac odnosa prema drugima, i ubuduće možemo očekivati sve surovije ponašanje i u nižim uzrastima.
Izvor: Novosti.rs
Komentari (0)