Audio vizuelni arhiv – „Kroz istoriju”, kruži društvenim mrežama već nekoliko dana. Nailazimo na različite reakcije i stavove prema vaspitavanju dece batinama. A šta vi mislite da li je batina iz raja izašla i da li su to zaista bile srećne generacije?
Foto: Instagram print screen
Pre četrdeset godina, izjave školaraca o batinama odražavaju mračnu stvarnost njihovog vaspitanja. Tužna svedočanstva o fizičkom kažnjavanju otvaraju vrata razmišljanju o posledicama nasilja nad decom, i potrebu da se duboko zamislimo i zapitamo da li je to normalno.
Pokšaćemo da pristupimo ovom problemu sa više aspekata kako bismo dočarali krajnju pogrešnost fizičkog kažnajvanja.
Socio-psihološke perspektive fizičkog kažnjavanja kao sredstva za vaspitanje
Ako posmatramo ovaj široko rasprostranjeni fenomen, duboko utkan u gotovo svaki kutak srpske porodice sa socio-psihološkog gledišta, batine predstavljaju ozbiljan oblik zlostavljanja. Pored toga što nikada neće biti u službi sredstva za vaspitanje, ova jeziva „mera vaspitanja” je pogrešna, a izraz frustracije roditelja ili autoriteta. 
Deca koja su podvrgnuta fizičkom kažnjavanju često razvijaju osećaj nesigurnosti, straha i gubitka poverenja u sebe i svet oko sebe. Ova iskustva ostavljaju dugotrajan trag na psihu i ličnost deteta, oblikujući njihovu percepciju o autoritetu i međuljudskim odnosima na određeni način.
Foto: Instagram print screen
Moralne vrednosti?
Filozofski posmatrano, fizičko kažnjavanje dečijeg ponašanja predstavlja neetički pristup. Deca su nevina bića koja pokušavaju shvatiti svet oko sebe, a nasilje im ne pruža adekvatne smernice za razvoj moralnih vrednosti. 
Umesto da se podstiče razgovor i razumevanje, primena batina usmerava dete na put straha i nasilja kao odgovora na nesporazume i nepovoljne okolnosti, čega smo zapravo svedoci kada je vršnjačko nasilje u pitanju.
Naučeni ciklus TRAUME – Batine su kamen-temeljac emocionalnih izazova i nefleksibilnosti kasnije u životu
Traume iz detinjstva često se manifestuju u kasnijem životu. Batine ostavljaju neizbrisive tragove na emocionalnom zdravlju pojedinca, stvarajući osećaj nesigurnosti i nepoverenja prema autoritetima.
”Neki put me tata tuče kaišom, neki put rukom
Foto: Instagram print screen
Ovaj ciklus nasilja može se prenositi s generacije na generaciju, stvarajući društvo u kojem je prihvatljivo fizički kažnjavati decu sa jedne strane a sa druge strane to su pojedinci koji će kasnije u životu biti nefleksibilni u odnosu na nepovoljne situacije, na primer radnog mesta ili nekog drugog okruženja.
Zašto su ova deca sa dozom normalnosti pričala o batinama koje dobijaju?
Ako posmatramo ovu situaciju sa aspekta psihologije grupe i fenomena kao što je konformizam, dobijamo samo potvrdu i održavanje ovakvog ponašanja jer se niko ne buni. Kada deca dele iskustva o batinama, stvaraju kolektivno uverenje da je nasilje normalno. 
Ovaj oblik kolektivne normalizacije nasilja nad decom ugrožava društvene norme i vrednosti, podrivajući osnovne temelje etičkog vaspitanja, ali kako deca mogu da znaju za bolje kada su tako naučena i očito nije imao ko da ih usmeri na bolje u tadašnjem vaspitno-obrazovnom sistemu! Da li je danas drugačije?
Sa druge strane, konformizam – neprimetni kradljivac individaulizma, isključuje bilo kakvu kreativnost, borbu za promenom i hrabrost. Stiče se utisak da deca sa snimka samo žele da se uklope.
Ne smete tući decu, ne postižete ništa korisno!
Deca ne smeju da se suočavaju sa fizičkim bolom kako bi shvatila granice i pravila. Alternativni pristupi, poput uspostavljanja jasnih granica, komunikacije i postavljanja pozitivnih modela ponašanja, mogu biti efikasni u oblikovanju detetove ličnosti. Umesto batina, roditelji mogu koristiti pozitivno ojačavanje, nagrađivanje dobre dece, postavljanje konkretnih pravila i pružanje emocionalne podrške.
Vaspitanje dece ne bi trebalo biti zasnovano na strahu i fizičkom nasilju. Umesto toga, roditelji i vaspitači trebalo bi da pruže ljubav, razumevanje i podršku kako bi deca rasla u zdrave, sigurne i samopouzdane individue. Odbačene prakse fizičkog kažnjavanja pre četrdeset godina trebalo bi da budu podsećanje na važnost promene pristupa vaspitanju, usmerenom ka izgradnji budućnosti bez nasilja nad najranjivijima među nama – decom.
View this post on Instagram
Komentari (0)