Foto:

Tužne priče školaraca: Pre 40 godina deca dobijala batine kaišem i varjačom ( VIDEO )

28.11.23. Izvor: Bebac.com

Audio vizuelni arhiv – „Kroz istoriju”, kruži društvenim mrežama već nekoliko dana. Nailazimo na različite reakcije i stavove prema vaspitavanju dece batinama. A šta vi mislite da li je batina iz raja izašla i da li su to zaista bile srećne generacije?

 


Foto: Instagram print screen

Pre četrdeset godina, izjave školaraca o batinama odražavaju mračnu stvarnost njihovog vaspitanja. Tužna svedočanstva o fizičkom kažnjavanju otvaraju vrata razmišljanju o posledicama nasilja nad decom, i potrebu da se duboko zamislimo i zapitamo da li je to normalno.

Pokšaćemo da pristupimo ovom problemu sa više aspekata kako bismo dočarali krajnju pogrešnost fizičkog kažnajvanja.

Socio-psihološke perspektive fizičkog kažnjavanja kao sredstva za vaspitanje

Ako posmatramo ovaj široko rasprostranjeni fenomen, duboko utkan u gotovo svaki kutak srpske porodice sa socio-psihološkog gledišta, batine predstavljaju ozbiljan oblik zlostavljanja. Pored toga što nikada neće biti u službi sredstva za vaspitanje, ova jeziva „mera vaspitanja” je pogrešna, a izraz frustracije roditelja ili autoriteta. 

Deca koja su podvrgnuta fizičkom kažnjavanju često razvijaju osećaj nesigurnosti, straha i gubitka poverenja u sebe i svet oko sebe. Ova iskustva ostavljaju dugotrajan trag na psihu i ličnost deteta, oblikujući njihovu percepciju o autoritetu i međuljudskim odnosima na određeni način.


Foto: Instagram print screen

Moralne vrednosti? 

Filozofski posmatrano, fizičko kažnjavanje dečijeg ponašanja predstavlja neetički pristup. Deca su nevina bića koja pokušavaju shvatiti svet oko sebe, a nasilje im ne pruža adekvatne smernice za razvoj moralnih vrednosti. 

Umesto da se podstiče razgovor i razumevanje, primena batina usmerava dete na put straha i nasilja kao odgovora na nesporazume i nepovoljne okolnosti, čega smo zapravo svedoci kada je vršnjačko nasilje u pitanju.

 

Naučeni ciklus TRAUME – Batine su kamen-temeljac emocionalnih izazova i nefleksibilnosti kasnije u životu

Traume iz detinjstva često se manifestuju u kasnijem životu. Batine ostavljaju neizbrisive tragove na emocionalnom zdravlju pojedinca, stvarajući osećaj nesigurnosti i nepoverenja prema autoritetima.


”Neki put me tata tuče kaišom, neki put rukom




Foto: Instagram print screen 

Ovaj ciklus nasilja može se prenositi s generacije na generaciju, stvarajući društvo u kojem je prihvatljivo fizički kažnjavati decu sa jedne strane a sa druge strane to su pojedinci koji će kasnije u životu biti nefleksibilni u odnosu na nepovoljne situacije, na primer radnog mesta ili nekog drugog okruženja.

Zašto su ova deca sa dozom normalnosti pričala o batinama koje dobijaju?

Ako posmatramo ovu situaciju sa aspekta psihologije grupe i fenomena kao što je konformizam, dobijamo samo potvrdu i održavanje ovakvog ponašanja jer se niko ne buni. Kada deca dele iskustva o batinama, stvaraju kolektivno uverenje da je nasilje normalno. 

Ovaj oblik kolektivne normalizacije nasilja nad decom ugrožava društvene norme i vrednosti, podrivajući osnovne temelje etičkog vaspitanja, ali kako deca mogu da znaju za bolje kada su tako naučena i očito nije imao ko da ih usmeri na bolje u tadašnjem vaspitno-obrazovnom sistemu! Da li je danas drugačije?

Sa druge strane, konformizam – neprimetni kradljivac individaulizma, isključuje bilo kakvu kreativnost, borbu za promenom i hrabrost. Stiče se utisak da deca sa snimka samo žele da se uklope.

Ne smete tući decu, ne postižete ništa korisno!

Deca ne smeju da se suočavaju sa fizičkim bolom kako bi shvatila granice i pravila. Alternativni pristupi, poput uspostavljanja jasnih granica, komunikacije i postavljanja pozitivnih modela ponašanja, mogu biti efikasni u oblikovanju detetove ličnosti. Umesto batina, roditelji mogu koristiti pozitivno ojačavanje, nagrađivanje dobre dece, postavljanje konkretnih pravila i pružanje emocionalne podrške.

Vaspitanje dece ne bi trebalo biti zasnovano na strahu i fizičkom nasilju. Umesto toga, roditelji i vaspitači trebalo bi da pruže ljubav, razumevanje i podršku kako bi deca rasla u zdrave, sigurne i samopouzdane individue. Odbačene prakse fizičkog kažnjavanja pre četrdeset godina trebalo bi da budu podsećanje na važnost promene pristupa vaspitanju, usmerenom ka izgradnji budućnosti bez nasilja nad najranjivijima među nama – decom.

 

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Audio vizuelni arhiv – „Kroz istoriju”, kruži društvenim mrežama već nekoliko dana. Nailazimo na različite reakcije i stavove prema vaspitavanju dece batinama. A šta vi mislite da li je batina iz raja izašla i da li su to zaista bile srećne generacije?

 


Foto: Instagram print screen

Pre četrdeset godina, izjave školaraca o batinama odražavaju mračnu stvarnost njihovog vaspitanja. Tužna svedočanstva o fizičkom kažnjavanju otvaraju vrata razmišljanju o posledicama nasilja nad decom, i potrebu da se duboko zamislimo i zapitamo da li je to normalno.

Pokšaćemo da pristupimo ovom problemu sa više aspekata kako bismo dočarali krajnju pogrešnost fizičkog kažnajvanja.

Socio-psihološke perspektive fizičkog kažnjavanja kao sredstva za vaspitanje

Ako posmatramo ovaj široko rasprostranjeni fenomen, duboko utkan u gotovo svaki kutak srpske porodice sa socio-psihološkog gledišta, batine predstavljaju ozbiljan oblik zlostavljanja. Pored toga što nikada neće biti u službi sredstva za vaspitanje, ova jeziva „mera vaspitanja” je pogrešna, a izraz frustracije roditelja ili autoriteta. 

Deca koja su podvrgnuta fizičkom kažnjavanju često razvijaju osećaj nesigurnosti, straha i gubitka poverenja u sebe i svet oko sebe. Ova iskustva ostavljaju dugotrajan trag na psihu i ličnost deteta, oblikujući njihovu percepciju o autoritetu i međuljudskim odnosima na određeni način.


Foto: Instagram print screen

Moralne vrednosti? 

Filozofski posmatrano, fizičko kažnjavanje dečijeg ponašanja predstavlja neetički pristup. Deca su nevina bića koja pokušavaju shvatiti svet oko sebe, a nasilje im ne pruža adekvatne smernice za razvoj moralnih vrednosti. 

Umesto da se podstiče razgovor i razumevanje, primena batina usmerava dete na put straha i nasilja kao odgovora na nesporazume i nepovoljne okolnosti, čega smo zapravo svedoci kada je vršnjačko nasilje u pitanju.

 

Naučeni ciklus TRAUME – Batine su kamen-temeljac emocionalnih izazova i nefleksibilnosti kasnije u životu

Traume iz detinjstva često se manifestuju u kasnijem životu. Batine ostavljaju neizbrisive tragove na emocionalnom zdravlju pojedinca, stvarajući osećaj nesigurnosti i nepoverenja prema autoritetima.


”Neki put me tata tuče kaišom, neki put rukom




Foto: Instagram print screen 

Ovaj ciklus nasilja može se prenositi s generacije na generaciju, stvarajući društvo u kojem je prihvatljivo fizički kažnjavati decu sa jedne strane a sa druge strane to su pojedinci koji će kasnije u životu biti nefleksibilni u odnosu na nepovoljne situacije, na primer radnog mesta ili nekog drugog okruženja.

Zašto su ova deca sa dozom normalnosti pričala o batinama koje dobijaju?

Ako posmatramo ovu situaciju sa aspekta psihologije grupe i fenomena kao što je konformizam, dobijamo samo potvrdu i održavanje ovakvog ponašanja jer se niko ne buni. Kada deca dele iskustva o batinama, stvaraju kolektivno uverenje da je nasilje normalno. 

Ovaj oblik kolektivne normalizacije nasilja nad decom ugrožava društvene norme i vrednosti, podrivajući osnovne temelje etičkog vaspitanja, ali kako deca mogu da znaju za bolje kada su tako naučena i očito nije imao ko da ih usmeri na bolje u tadašnjem vaspitno-obrazovnom sistemu! Da li je danas drugačije?

Sa druge strane, konformizam – neprimetni kradljivac individaulizma, isključuje bilo kakvu kreativnost, borbu za promenom i hrabrost. Stiče se utisak da deca sa snimka samo žele da se uklope.

Ne smete tući decu, ne postižete ništa korisno!

Deca ne smeju da se suočavaju sa fizičkim bolom kako bi shvatila granice i pravila. Alternativni pristupi, poput uspostavljanja jasnih granica, komunikacije i postavljanja pozitivnih modela ponašanja, mogu biti efikasni u oblikovanju detetove ličnosti. Umesto batina, roditelji mogu koristiti pozitivno ojačavanje, nagrađivanje dobre dece, postavljanje konkretnih pravila i pružanje emocionalne podrške.

Vaspitanje dece ne bi trebalo biti zasnovano na strahu i fizičkom nasilju. Umesto toga, roditelji i vaspitači trebalo bi da pruže ljubav, razumevanje i podršku kako bi deca rasla u zdrave, sigurne i samopouzdane individue. Odbačene prakse fizičkog kažnjavanja pre četrdeset godina trebalo bi da budu podsećanje na važnost promene pristupa vaspitanju, usmerenom ka izgradnji budućnosti bez nasilja nad najranjivijima među nama – decom.

 

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Petak, 06.12.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije