Za razliku od dabl testa koji nam daje samo statistički verovatnoću da beba ima poremećaj hromozoma, Verified ekspertski prenatalni teksta pruža nam uvid u sve bebine hromozome i daje nam pouzdanije informacije o njima. DNK bebe slobodno cirkuliše majčinim telom tokom trudnoće, a kada se izoluje iz majčine krvi specijalnom tehnologijom dobijamo priliku da analizom bebine DNK saznamo važne informacije o zdravlju bebe.
VERIFIED ekspertski prenatalni test pruža jasne i pouzdane odgovore o hromozomima fetusa.
Koristeći najsavremeniju, licenciranu, ILLUMINA tehnologiju VERIFIED ima vodeću prednost u prenatalnom testiranju, obezbeđujući visoko osetljive i specifične odgovore o zdravlju fetalnih hromozoma, bez rizika koji se povezuje sa invazivnim metodama, kao što su amniocenteza i biopsija horionskih čupica (CVS).
.jpg)
Nijedan biološki test nije 100% precizan, a prenatalni testovi daju rezultate sa preciznošću od 99,9%. Statistički dabl test daje rezultate sa tačnošću od samo 85%.
Validiran za testiranje već od 10. nedelje trudnoće, VERIFIED je demonstrirao superiorne rezultate osetljivosti i specifičnosti za većinu trizomija (Daunov, Edvardsov, Patau sindrom…).
Verified prenatalni test pokazuje moć masivnog paralelnog sekvencioniranja (MPS) celokupnog genoma.
Ovo je omogućeno zahvaljujući visoko optimizovanom bioalgoritmu koji daje jasne, mnogo pouzdanije odgovore nego bilo koja druga metoda. (SNP, ARRAY, targetovano sekvencioniranje – metode čiji se rezultati mogu porediti sa PCR metodom).
Studija objavljena krajem avgusta 2017. godine u časopisu Science Translational Medicine ispituje upotrebu masivnog paralelnog sekvencioniranja (MPS) slobodno-cirkulišuće fetalne DNK (cfDNA) za skrining svih 46 hromozoma na hromozomske poremećaje placente, fetusa ili trudnice. Više o studiji pročitajte OVDE.
Da li tačnost testa zavisi od fetalne frakcije (udela bebine DNK u krvi majke)?
Majčina krv sadrži i majčinu i bebinu, slobodnu fetalnu DNK. Fetalna DNK se detektuje u majčinoj krvi već u 5. nedelji trudnoće.
Fetalna frakcija je udeo bebine DNK, poreklom od placente, u krvi majke koja raste sa svakom nedeljom trudnoće i u proseku iznosi od 2-20%.
Fetalna DNK iščezava iz krvi majke 2 sata nakon porođaja.
Glavni razlog stope neuspeha targetovane SNP metode je ta što se prvenstveno oslanja na fetalnu frakciju. Zbog male fetalne frakcije dolazi do izostanka rezultata (ukoliko je fetalna frakcija manja od 4%, ponavlja se testiranje).
MPS (masovno paralelno sekvencioniranje) ređe dovodi do izostanka rezultata kod niskih fetalnih frakcija i može da odredi najčešće hromozomopatije i sa vrlo niskim procentima fetalne frakcije (1%).
