Tate na porodiljskom

Tate u Srbiji još nisu spremne da od svojih lepših polovina preuzmu brigu o naslednicima. Promene pelena, borba sa boginjama, nicanjem zubića, prvim koracima i dalje su, po svemu sudeći, samo ženski posao. Iako zvaničnih podataka nema, procenjuje se da se u Srbiji samo nekoliko desetina muškaraca godišnje odluči da stalno bude uz dete.

Nisu naši očevi zatrovani predrasudama, niti opterećeni stereotipima, već im u prilog ne ide ni procedura. Naime, da bi otac koristio svoja prava predviđena zakonom, on mora da bude u radnom odnosu, da je majka sprečena da se stara o detetu ili ga je napustila, i da je otac podneo sve navedene dokaze nadležnom organu.

Radomir Janić, pomoćnik sekretara za socijalnu zaštitu grada Beograda, naglašava da se u većem broju slučajeva radi o samohranim očevima.

– U prestonici se godišnje najviše dva do tri muškarca odluče za porodiljsko bolovanje - kaže Janić. – Takva je situacija sve od 2000. godine kada je donet Zakon o radu, koji se primenjuje u ovakvim slučajevima. Svi očevi koji se odluče za odsustvo sa posla čine to iz opravdanih razloga, a to su smrt ili bolest majke na porođaju, ili kada ona napusti dete.

Janić naglašava da otac ima pravo da odmah koristi bolovanje jedino ukoliko dete ostane bez majke po rođenju, u drugim slučajevima prva tri meseca ”pripadaju” majci, a nakon toga počinje takozvana nega deteta, koju može da koristi i jači pol.

– Zakon dozvoljava da, ako je ekonomski interes u pitanju, odnosno ako majka bolje zarađuje, posle navršenog trećeg meseca od otvaranja porodiljskog ona može da se vrati u kancelariju, a da brigu o potomstvu preuzme otac – kaže Janić. – Ali to ne znači da u narednih devet meseci roditelji ne mogu da se predomisle, pa da opet na posao ide tata, a mama ostane kod kuće. Zbog toga je teško utvrditi broj muškaraca koji koriste porodiljsko bolovanje.

Slična je situacija i širom Srbije. Ne olakšava je, međutim, ni administracija. Procedura je istovetna kao i u slučaju majke, ali je generalno za ostvarivanje prava na naknadu zarade potrebno prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije svakog meseca. Sa naslednicima kod kuće uglavnom ostaju očevi koji zarađuju manje od svojih lepših polovina, ili su one zaposlene u nekoj stranoj kompaniji koja ne želi da im radnica bude odsutna narednih godinu dana.

Jedan od očeva koji je svojevremeno preuzeo majčinske obaveze je i Aleksandar iz Beograda. Vrlo brzo pošto je dobio sina, žena je morala da počne da radi, a on je preuzeo brigu o detetu. Mnogi su bili iznenađeni kada je doneo ovu odluku, ali smatrao je da je to najbolje rešenje.

– Supruga je zaposlena u stranoj kompaniji i dogovorila se sa gazdom da se vrati na posao pre početka sezone – priča Aleksandar. – Pošto je moja plata neredovna i kasni i po nekoliko meseci, izračunali smo da nam se više isplati da ja idem na bolovanje. 

Tek kada je preuzeo brigu o detetu, shvatio je da zadatak nije nimalo lak. Priznaje da nije baš u potpunosti verovao supruzi kada se žalila dok je brinula o starijem detetu.

– Iako svi misle da sam uživao, verujte, uopšte nije tako – priča Aleksandar. – Oko deteta ima mnogo obaveza. Treba ga nahraniti, presvući, a i što je starije, traži sve više pažnje. Ne žalim se, ali sada shvatam koliko je teška i odgovorna uloga mame.

Dokaz da porodiljsko bolovanje za muškarce u Srbiji nije zaživelo jeste podatak da u Beogradu porodiljsko bolovanje radi nege deteta koristi svega desetak muškaraca, dok se u Novom Sadu i Nišu oni mogu izbrojati na prstima jedne ruke, a u manjim sredinama nisu godinama čuli da je neko ”tako nešto koristio”.

Ostvarivanje prava na naknadu zarade, kao i njen obračun, moguć je samo uz dokaze, i to:

1. Rešenja poslodavca o pravu na porodiljsko odsustvo, pravu na odsustvo sa rada radi nege deteta, odnosno pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta

2. Potvrde poslodavca o dužini radnog staža korisnika neprekidno i neposredno pre ostvarivanja prava, kao i potvrde poslodavca o visini osnovne zarade zaposlenog i uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u skladu sa Zakonom o radu

3. Izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad u vreme porodiljskog odsustva i radi posebne nege deteta – doznaka

4. Izvoda iz matične knjige rođenih za decu

5. Fotokopije zdravstvene knjižice korisnika prava

Istraživanja pokazuju da u Nemačkoj 70 odsto muškaraca ima želju da aktivno učestvuje u vaspitanju deteta, ali samo 15 odsto njih koristi pravo na odsustvo sa posla zbog prinove u kući. U Velikoj Britaniji to čini tek osam odsto muškaraca. Međutim, na Islandu čak 91 odsto slučajeva odsustva čine očevi. U Belgiji je u 27 odsto slučajeva porodiljsko uzimao muškarac, a u Holandiji je 19 odsto muškaraca iskoristilo ovo pravo.

U Švedskoj veoma blagonaklono gledaju na one koji su se odlučili da uzmu porodiljsko, pa se to čak upisuje i u biografiju i uvažava kao prednost kada se traži neki drugi posao. Švedska je još 1974. godine uvela ”roditeljsko” odsustvo umesto ”materinskog”. Smatra se da je muškarac koji provede više od 60 dana sam sa detetom idealan kandidat za rad pod pritiskom i stresom.