Tanja nam piše iz porodilista: Moj porođaj je bio moćno i prelepo iskustvo

U Facebook grupi Bebac trudnice i mame Tatjana Todorov podelila je svoje prelepo porođajno iskustvo dok je još uvek bila u bolici, odmah nakon porođaja. Ona se porodila u novosadskom porodilištu Betanija, a njeno iskustvo trebalo bi da pročita svaka trudnica.

Neverovatna pozivitna energija, lakoća i način na koji Tatjana piše, će vas ozariti, smiriti i dati snage za porođaj koji sledi.

“Drage žene, ja sam se porodila sinoć dan pred termin u 40. nedelji trudnoće. Sve sam počela da osećam u toku dana kada su kontrakcije ređe, uz menstrualne bolove, a predveče sam ih osetila na svakih 5min. Tada sam pozvala doktora koji mi je rekao “Pakuj se i srećno”. Kroz sat i po vremena krenuli smo u Betaniju, a bolovi u kolima počeli da se pojačavaju. Pošto inače imam jake menstrualne bolove ove kontrakcije nisu bile ništa preterano drugačije. U porodilište smo došli oko 20h kada su mi izvadili krv i testirali na koronu. Muž je čekao ispred sa stvarima, a dok sam čekala rezultate testa na koronu lepo sam se šalila sa čikom iz  obezbeđenja i sestricom koja me je dočekala. Nakon pola sata negativni rezultati testa su stigli i primili su me odmah. 

Svi su bili divni i nasmejani. Nakon što su me primili, popunila sam papire, sada ne znam ni koje, jedva  sam ih popunila od bolova.

Doktor mi je tada rekao da sam otvorena šest prstiju, što me je šokiralo jer sam prvorotka i to je prilično brzo. Tada su mi rekli da obavim sanitarni deo i u tom momentu sam otišla da se pozdravim sa mužem i uzmem stvari. 

Nakon toga,  pravac na klizmu i tuširanje. E,  tu su počeli žešći bolovi, ali sam stalno pričala sa sobom i bila pozitivna, duboko sam disala, slušala svoje telo. Tako mi je prijalo, ništa nisam koristila disanje iz školice, samo duboko i smiiiireno.

Posle tuširanja želela sam da odem po stvari, međutim na sred puta mi je pukao vodenjak. To je bio dobar osećaj 🙂,  gomila vode je bila oko mene. Tada sam zvala sestre koje su bile super i samo su mi rekle “Ma nekaaa, dobro je. Hajde sada na kupanje”. Svi su bili raspoloženi, a ja sam se šalila kako sam se ja već kupala. Smejale smo se. Još jednom sam otišla pod tuš, bolovi su tada bili haos, na svaka dva minuta ako ne i češće. Otišla sam po stvari, jedva sam pokupila kofer sa zemlje, ali sam nekako uspela. Jedna mlada babica, lepa Jana, me je dočekala i pomogla mi da odem na krevet. CTG na dve sekunde! Doziva Jana doktora koji kaže “Ju, hajde brzo na sto, otvorena si skroz!” 

Na porođajni sto sam nekako otišla uz pomoć babice. Ležem, kreću bolovi. Babica Snežana, divna teta, koja je predivno pričala sa mnom mi je rekla da “Kad osetiš jaku bol i napon ti guraj”. I ja sa gurala,  kaže Snežana “Super, ali probaj malo duže, budi besna”. I ja  sam je poslušala.

U sledećem momentu mi je rekla da stanem i dišem. Ja sam slušala i radila šta mi se kaže.

Od prvog mog guranja bol nisam osetila, bilo je PREDIVNO.  Jaki naponi, ali je prijatno ukoliko gurate u stomak, a ne u glavu. Jako dobar i moćan osecaj, mislila sam da je svet moj!  Nakon nekoliko napona ugledala sam glavu i nisam stigla do sledećeg napona, osetila sam i videla jedno pa drugo rame i samo je ispao, sa još mnogo vode nakon njega. I gledam mog bebejca, lepog joooj. Međutim,  nije odmah plakao i babica ga je malo masirala. Nije mi bilo svejedno, ali u roku od par minuta bio dobro i počeo je da plače.  Tri puta sam ženu pitala da li je sve ok, ali znala sam da će biti. Bila sam jaka, i eto, sredili nas malo i dali mi ga.

Osećala sam se sjajno i nisam se namučila u toku porođaja, osim kroz taj period kontrakcija. Ali drage moje SVE SE TO IZDRŽI, imala sam sreću da mi je sve to trajalo vrlo kratko. Već oko 22h sam se porodila. Sam porođaj, izlazak bebe, trajao je desetak minuta, a činilo mi se kao 2 minuta.

I zahvalila sam se i doktoru. Bio je to neki mladi doca, bio je pun podrške i veoma smiren što to mi je prijalo. Babica puna podrške, ali stroga i smirena i često mi je govorila “Bravo, odlično, brzo ce beba” i bi tako.

Njima troma sam se zahvalila nekoliko puta, a vidim da su i oni bili zadovoljni. Onda sam sa sinom ležala dva sata tu na stolu, pre nego što su mi ga dali su izvadili posteljicu i ušli me. Nisam popucala, samo su mi malu epiziotomiju uradili, nista to nije bolelo iako sam osetila dok me je sekla, a kad me je doktor ušivao, zamolila sam ga da “me uradi tako da i dalje budem lepa” smejao se i ušio.

E sad, tu se desilo nesto čudno, ja sam se toliko smejala dok su me ušivali i čistili, mene je sve živo golicalo i nisam mogla da se kontrolišem. Bilo je i bola malo, neprijatnosti, ali golicanje haos. Doktor se malo čudio, ali babica je rekla da je i to normalno da se desi, ali da iskreno dugo to nije videla. Posle dva sata ležanja sa bebom, babice Jana i Snežana su me odvele sa sve bebom u sobu gde sam bila smeštena sa još tri devojke koje su izuzetno fine. Tu me je babica pohvalila kako sam bila dobra i da sam prijatna ženica i predala me sestrama.

Odmah sam isla da piškim, nije mi se ni u glavi vrtelo, ali sam u predelu želudca osećala prazninu. Čudan je osećaj biti odjednom bez stomaka. Piškila sam, posle se i kupala sama.

Sin malo plače, malo spava, sve u svemu – DOBRO JE SVE. Trebalo bi sada da spavam, ali sam previše uzbuđena. Vizita je oko 8h. Pa ćemo sikiti i presvlačiti se i tako. Sestara ima svakakvih i nisu sve baš prijatne, ali vidi se i da njima nije lako i čak i tu izjava zahvalnosti i osmeh pomažu. To ih smekša bar malo. 

Na kraju, nećemo dugo tu ostati, i malo neprijatnosti ćemo preživeti.”

Ovo je realno i prelepo iskustvo mame Tatjane koje sada već izašla iz porodilišta. Za roditeljski portal Bebac.com ona je rekla da sada uživa i da je dojenje uspostavljeno, da se oko dojenja potrudila i kako kaže “sada je sve super