Sve što ste želeli da znate o bebinim PRVIM KORACIMA

Trenutak kad se dete uspravi i prvi put zakorači je vrhunac višemesečnih pokušaja i grešaka i dokaz da je konačno usvojilo najkomplikovaniju kretnju koju je ljudsko telo sposobno da izvede – uspravno hodanje. Otkad se beba rodi, roditelji maštaju o tome kada će njihova bebica biti toliko samostalna da može sama da hoda i dolazi do onoga što želi. Na tom putu roditelji nailaze na veliku broj informacija o ”pravom” vremenu za prohodavanje, ali i do priča od prijatelja kada je njihovo dete prohodalo i šta su oni sve raditi da bi ono u tome uspelo. 

Iako želimo da verujemo da smo kao roditelji veoma važni u tom procesu, istina je da je ipak dete ono koje određuje tempo i vreme kada će prohodati.

Umesto da čekate dan kada će vaše dete prohodati, uživajte na svakom trenutku koji tome prethodi. 

Mi smo tu da im pružimo podršku, podstaknemo ih, ali i dobro se informišemo kako ih na tom putu ne bismo ometali.

Pročitajte naše savete odnosno odgovore na najveće nedoumice roditelja o PROHODAVANJU:

Prohodavanje varira između 9-og i 18-og meseca, mada je najčešći slučaj da deca prohodaju  između 14-og i 16-og meseca. 

Najvažnije je da  znate svako dete ima svoj ritam motoričkog sazrevanja koji treba ispoštovati i pomoći mu da savlada sve faze razvoja motorike. Vaše dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve elemente koji postoje pri samostalnom progodavanju, od uspravljanja iz klečećeg položaja, hodanja uz pridržavanje, hodanja noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanja bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine i na kraju ravnotežom napred-nazad. Hodanje je veoma kompleksna motorička radnja, zato treba da imamo razumevanja i strpljenja za tempo kojim naše dete ide kroz sve faze koje mu prethode.

Tek kad su nervni sistem, kosti, mišići i zglobovi sazreli, dete će se odvažiti na prve korake. Većina beba isprati utvrđeni redosled razvoja, pa prvo nauče da sede, zatim da pužu, pa da se podižu i na kraju hodaju. Puzanje je veoma korisno za razvoj opšte motorike i ima značajan uticaj na pravilno formiranje zglobova ruku, a uspostavljanje ravnoteže je glavna stvar koju beba treba da nauči pre nego što napravi prve samostalne korake. U početku će hodati s raširenim nogama i stopalima usmerenim ka spolja kako bi održalo stabilnost.

Budite svesni da je se hodanje uvežbava putem pokušaja i pogrešaka, i da će kao i sve druge veštine dete biti sve spretnije i bolje u njemu što ga duže bude praktikovalo.

Iako je očekivano da se uplašite pri padu deteta, idealno bi bilo da svoju emociju ne pokažete jasno detetu. Vrlo čest slučaj je da dete padne i da ga zapravo ništa ne boli, ali da vođeno vašom emocijom i strahom počne da plače. Sasvim suprotno tome, nemojte ni nipodaštavati njegovu bol ukoliko procenite da je ima i ukoliko traži utehu od vas.

Zapamtite da ste vi ti koji prohodavanje možete učiniti zabavnim, neuspehe dočekati sa osmehom i time podstaknuti dete da i dalje vežba.

Bebe koje su postale jako vešte i brze u puzanju, mogu biti manje zainteresovane za prohodavanje, a može se i desiti da i kada prohodaju češće probegavaju puzanju. Nemojte se brinuti zbog toga jer će se vremenom hodanje povećavati, a puzanje smanjivati. Kako beba bude sigurnija u svoje hodanje tako će mu češće pribegavati. 15 dana u njenom malom životu je puno i dopustimo joj da odluči sama da li još malo želi da bude sasvim mala i puže koliko želi.

Postoje mnogobrojni razlozi zašto dubak nije adekvatan za upotrebu ako želimo da podstaknemo detetov motorički razvoj:

1. Deca se uče da pogrešno hodaju, tako što su naginju napred i odguruju, što može stvoriti potencijalne probleme sa razvojem kukova, kolena i stopala
2. Postoji rizik od pada i povredebeba se u dupku retko kada oslanja celim stopalom, a češće prstima i prednjim delom stopala što je neprirodno za učenje veštine hodanja
3. Ako kičma još uvek nije dovoljno razvijena da duže vreme bude u uspravljenom položaju, nametanje ovog neprirodnog položaja može da dovede do problema u razvoju kičmenog stuba
4. Ukoliko dete nije spremno na ispravan položaj, postavljanje u dubak može biti štetno da njegov motorni razvoj
5. Deca koja uče da hodaju pomoću dupka, kada prohodaju često su nesigurna i padaju zbog gubitka ravnoteže
6. Ukoliko beba previše vremena provodi u dupku, može biti sputana u vežbanju puzanja što sa sobom nosi posledice, te nakon prohodavanja ne znaju da padnu ispravno i dočekaju se na ruke
7. Korišćenjem dupka povećavamo šansu da dete ode do mesta u prostoru koja im inače nisu dostupna i posegnu za nečim neadekvatnim za korišćenje

Ukoliko osetite potrebu za tim, obratite se ekspertu koji će vam pružiti pravu informaciju o tome kojim redom treba da se dete motorički razvija, kako u tome može roditelj da pomogne i koje su situacije u kojima treba da zatražite pomoć stručnog lekara.

Ako dete još uvek ne hoda, proverite da li je savladalo sve faze pre i stimulišite ga ukoliko nije. Mnogo je važnije da obratimo pažnju do koje faze u motoričkom razvoju je stiglo naše dete nego da njegov razvoj poredimo sa preporučenim razvojem beba iz tabela ili beba od naših prijatelja.

Najpre se preporučuje pregled pedijatra, koji će u slučaju da postoji takva indikacija uputiti na konsultativni pregled dečjeg ortopeda, neurologa ili fizijatra

Ukoliko godišnje doba i temperatura u kojoj dete provodi vreme najbolje bi bilo pustiti da hoda bosa. To im pomaže da razviju ravnotežu i koordinaciju i steknu veću stabilnost zahvaljujući nožnim prstićima, a osim toga služi da se razvije mišićni tonus u stopalima i člancima. Za hodanje napolju preporučuje se obuća koja je lagana.

Istraživanja ne potvrđuju da se deca koja kasnije prohodaju od većine razlikuju po koordinaciji ili inteligenciji od dece koja u tome uspeju ranije.

Iako bismo želeli da imamo tu moć da svojim angažovanjem značajno ubrzamo dečiji razvoj, naše moći najčešće jesu ograničene. Najvažnije od svega je da prepozamo šta je naš ispravan korak u odnosu na fazu razvoju u kojoj se naše dete nalazi.

# Nemojte preterivati u nošenju vaših mališana u fazi kada treba da prohodaju jer će im to smanjiti motivaciju da sami dođu do nekog predmeta koji im je interesantan.

Ne zaboravite da prohodavanje nije trka niti takmičenje, već put na kojem će se vaše dete uzdići i pružiti korak kada bude spremno.